Lament Nimfe
Monteverdi se nakon Lamenta Arijadne ponovo vratio komponovanju lamenata. Lament Nimfe (komponovan između 1614. i 1638. godine) se nalazi u Osmoj knjizi madrigala (Madrigali guerrieri, et amorosi con alcuni opuscoli in genere rappresentativo, che sarrano per brevi episodi fra i canti senza gesto, 1638), koja je najduža i sadrži dela pisana u periodu od trideset godina. Lament Nimfe opisuje Nimfin očaj zbog izgubljene ljubavi i neverstva Amora, boga ljubavi. Pastiri učestvuju u komentarisanju i opisivanju Nimfinog stanja koje je tragično, i alterniraju njena emocionalna stanja. Forma je trodelna. U prvom delu pastiri opisuju tragično stanje Nimfe, a drugi deo predstavlja njen lament sa promenama raspoloženja od postavljanja pitanja i prekora do opisivanja ljubavi prema Amoru. Treći deo predstavlja zaokruženje sa porukom pastira da u srcima ljubavnika ljubav meša vatru i led. Ovaj lament je centralni u ljubavnim madrigalima. Počinje dispozicijom a tre – dva tenora i bas. U srednjem delu se dodaje sopran – glas same Nimfe, a na kraju kompozicije se vraća na početnu a tre poziciju.
Lament je pisan u stilu rappresentativo koji je predstavljao estetičku osnovu nastanka monodijskog madrigala. Muzikom su predstavljeni ekstremni afekti u formi tipične lamentatio ciaccone. Frigijski obrt a – g – f – e, tokom čitavog srednjeg dela kompozicije, formira ostinantnu liniju basa nad kojim se odvijaju varijacije. Ovo čini ceo lament izuzetno ekspresivnim.
U prvom delu madrigala, pastiri – dva tenora i bas, pripremaju lamentozni nastup Nimfe: Apolon još nije doneo / Na svet takav dan, / Kada je devojka toliko tužna / Izašla iz svoje kuće. / Na njenom bledom licu / Njen bol može da se čita, / I tako često teški uzdah / Dopire iz njenog srca. / Stajala je na cveću, / Lutajući odavde do tamo, / Žaleći svoju izgubljenu ljubav sa ovim rečima. Melodija se odvija u sitnim notnim vrednostima i punktiranom ritmu. Počinje u C-duru, zatim modulira u d-moll i na kraju u a-moll.
Lament počinje u a-mollu. Uzvik Amor! kao obraćanje bogu ljubavi, izlaže se u sopranskoj deonici uzlaznom velikom sekundom a – h. U tenorskim i basovskim deonicama stih: Rekla je ona, dok je stajala zagledana u nebo je predstavljen suprotnim melodijskim kretanjem u prvom i drugom tenoru, na reč „nebo“ se u sve tri deonice ponavlja ton, što označava važnost te reči za Nimfino obraćanje božanstvu. Drugi uzvik Amor! u sopranu se ponavlja nakon izlaganja dela stiha: rekla je ona, ovog puta za veliku sekundu više nego u prvom izlaganju, čime se postiže gradacija. Polustepen h – c doprinosi pojačavanju afekta očaja. Trećim uzvikom Amor! u sopranu se zaokružuje prvi odsek. I ovog puta se nastavlja kretanje melodijske linije za sekundu naviše (c – d ) koje priprema kulminaciju koja će se razvijati u sledećem odseku. (videti primer 7)
Drugi odsek započinje pitanjem: Amore, gde je vernost? Amorovo ime je ponovo predstavljeno uzlaznom velikom sekundom. Reči gde je su ponovljene dva puta, prvo se ponavlja ton e, zatim se melodija kreće naniže, dostižući antiklimaks. Na reč vernost, koja je središte stiha, dolazi zastanak u vidu note brevis sa tačkom. Drugi deo stiha: što je nevrenik obećao je izložen sekventno dva puta. Stih se ponavlja za malu tercu naviše, tj. gradacijom koja se postiže vođenjem melodije naviše i antiklimaksom – spuštanjem za malu sekundu naniže na reč obećao. Nakon ovog izlaganja uključuju se tenori hromatskim polustepenom naniže, dok se basu melodija kreće za ceo stepen naniže. Tom opštom silaznom tendencijom muzičkog toka se predstavlja tragičnost reči i Nimfinog stanja: Jadna ona.
Porukom: Učini da se moja ljubav vrati, / Kakva je nekad bila,/ Ili me ubij tako da ne patim više, počinje treći odsek. Melodija se dinamizuje. Na početku se pojavljuje kvartni skok naniže koji prikazuje afektivno stanje Nimfe, zatim se melodija kreće uz pomoć retoričkih figura gradatia i anticlimaxa. Melodija se varirano ponavlja od dela Ili me ubij tako da ne patim više, čime se zaokružuje ovaj deo lamenta. Bas, sopran i tenor u daljem toku dijalogiziraju. Ovaj odsek se zaokružuje trećim izlaganjem Nimfinog stiha: Ne muči me.
Četvrti odsek predstavljaju stihovi: Ne želim da on više diše / Ako je daleko od mene. / Ne, ne! / On neće više učiniti da patim, / Kunem se! / On je ponosan zato što tugujem za njim!, transponovani ponavljanjem tona e i kvintnim skokom naniže. Uzvici Ne, ne! su predstavljeni ponovljenim tonom e, kojima je prethodio skok male sekste naviše, da bi se održala tenzija i prikazala tragičnost afektivnog stanja. Dok sopran izlaže reč daleko, bas se uključuje figurom uzdaha: Ah, jadna ona!, zatim se taj uzdah ponavlja u drugom tenoru za kvintu naviše i doslovno u prvom tenoru. (videti primer 8)
Izlaganjem poslednjeg stiha: On je ponosan zato što tugujem za njim! dolazi do smirivanja dinamičnosti. Notne vrednosti su duže i vezane lukom. Kvintnim skokom na reč ponosan doprinosi se isticanju te reči i pokazuje uticaj na Nimfino duševno stanje. Konstataciju : Jadna ona, izlažu jedan za drugim prvi i drugi tenor i bas, na istoj tonskoj visini.
Peti odsek počinje stihovima: Možda ako pobegnem od njega, / On će doći da se moli za mene ponovo. Ponovljenim tonom započinje izlaganje u sopranu, zatim se kvintnim skokom i hromatskim polustepenom označava važnost reči „pobeći“. Tenori i bas u kanonu donose stih Jadna ona. (videti primer 9)
Ako su njene oči spokojnije od mojih, / Amore, ona nema u svom srcu / Tako čistu vernost kao što je moja. U ovom stihu se postepenim kretanjem melodije dostiže oktavni raspon glasa. Do tona e melodija se kreće gradacijom naviše, a zatim se od mesta gde se spominje srce melodija spušta naniže. Tenori i bas su pauzirali do trenutka spominjanja vernosti, a tada se uključuju izvodeći u kanonu stih : Jadna ona, / Koliko pati!
Poslednji odsek predstavljaju stihovi: Ti nikad nećeš dobiti / Slatke poljupce kao moje / Od tih usana, ni mekše. / Oh, ne govori! / Ne govori! / Ti znaš bolje od toga! Ton h se ponavlja, melodija postaje u potpunosti rečitativna, ali se postepeno kreće naviše. Reč nikad se ponavlja pet puta, čime se ostvaruje visok stepen tenzije pred sam kraj lamenta. Pauzama su odvojeni stihovi Od tih usana…, Ne govori… i Ti znaš bolje od toga, a između njihovih nastupa su ubačena četiri uzastopna ponavaljanja reči : Jadna ona u tenorima i basu, prva tri puta pojedinačno, dok je četvrti nastup zajednički. Stih Ti znaš bolje od toga je predstavljen kvintnim skokom i zaokružen polustepenom gis – a na samom kraju lamenta. (videti primer 10)
Pastiri zaokružuju lament semantičkom porukom: Sa tako ogorčenim žalbama, / Njen glas se uzdigao do neba./ Dakle, u srcima ljubavnika – ljubav meša vatru i led. Melodija je u C-duru kao i početak kompozicije, ritam je brži u odnosu na srednji deo. Završava autentičnom kadencom.
Музиколошке приче 