Lilijeva “Plainte italienne”
Metamorfoza Lilijeve Psihe se ogleda u prerađivanju tragédie-ballet iz 1671. godine u tragédie en musique 1678. godine. Obe verzije predstavljaju priču Psihe čija lepota privlači nikog drugog do Kupidona. On je prenosi u svoju začaranu palatu u kojoj se Psiha zaljubljuje u njega, čime izaziva ljubomoru, ogorčenost i osvetoljubivost njenih sestara i Venere. Delo je završeno za vreme karnevalske sezone, a veći deo teksta je napisao Pjer Kornej (Pierre Corneille). Filip Kino (Philippe Quinault) je imao učešća u pisanju teksta, sa izuzetkom teksta za „Plainte italienne“, jer se smatra da je taj tekst napisao sam Lili.[1]
Lili se vratio Psihi, uz asistiranje Tomasa Korneja (Thomas Corneille). Za prerađenu verziju dodao je rečitative, dok su intermediji ostali isti. Prolog i pet intermedija iz prve verzije su inkorporirani u prerađenu verziju, sa malim modifikacijama. Najupečatljiviji od njih je „Plainte italienne“ koji je služio kao prvi intermedij, dugačak deo sa italijanskim tekstom u stilu proslavljenih lamenata Kavalija i Čestija. Lilijevi prvi doprinosi žanru ballet de cour iz pedesetih godina XVII veka su bili entrées u italijanskom stilu. Nakon smrti Mazarina, italijanski stil je bio rezervisan za muzičko prikazivanje ekstremnih emocija. „Plainte italienne“ u Psihi je poslednji i najduži primer ove forme u Lilijevim delima.[2]
“Plainte italienne” je smeštena u drugu scenu prvog čina. Predstavlja lamentaciju troje ljudi koji su mislili da će heroina Psiha umreti zbog žrtvovanja zmaju koji je opustušio njeno kraljevstvo. Oni iznose molbe i prekore bogovima zbog njihove surove odluke da osude na smrt tako plemenito stvorenje poput Psihe. Komponovan je kao rečitativ. U toku lamenta javljaju se instrumentalni prelazi koji predstavljaju čakone zbog trodelnog metra i punktiranog ritma. Ovaj lament predstavlja primer lamentiranja sporednih likova zbog sudbine heroine, za razliku od prethodna tri lamenta samih heroina.
Lament se sastoji iz pet delova koji sa različitim intezitetom predstavljaju afekat očaja ljudi uznemirenih zbog sudbine heroine. U prvom delu se postavlja pitanje: Mora li tako varvarski sudbina da osudi na smrt tako retku lepotu? Drugi deo je obraćanje uznemirene žene Ehi, komponovan je samo za sopran i basso continuo. Treći deo počinje izlaganjem Nesrećnog čoveka, a nakon toga se upućuje prekor bogovima: Nečuvena surovost!/ Skratiti tako sladak život, / Koji daje tako puno ljubavi! Četvrti deo je monolog Uznemirene žene i pomirenje sa onim što se dešava – Kada su Nebesa dala sudbinska naređenja, / Ljudi moraju da ih prihvate.
Ovakva dramaturgija teksta podseća na nekoliko faza konflikta u Lamentu Arijadne. Od njega se razlikuje jer lamentiraju tri osobe, što opet ukazuje na sličnost sa Lamentom Nimfe. Monteverdi je u tom lamentu, pored lika Nimfe, dodao i likove tri pastira, ali su oni imali ulogu komentatora. U Lilijevom lamentu akcenat je stavljen na lamentiranje Uznemirene žene, ali su u zajedničkim nastupima preostala tri glasa ravnopravna sa sopranom. Uticaj ekspresivnosti Kavalijevog lamenta se može primetiti i u ovom lamentu, koji možda ima još snažniju ekspresivnost zbog učestvovanja tri glasa.
Jadikovka počinje u c-mollu, punktiranim ritmom, uzlaznom malom sekundom u vokalnoj deonici i frigijskim obrtom u basu. Ponavljanjem stiha za malu sekstu naviše, tj. gradacijom, i zatim antiklimaksom koji se postiže vođenjem melodije naniže, opisuje se uznemirenost žene koja uzvikuje: Pomešaj tvoj plač sa našim suzama! (videti primer 15)
Kao i kod Kavalija, i ovde se uočava uticaj Monteverdija. Sam početak asocira na tretman Arijadninih prvih reči: Pustite me da umrem! koje su takođe predstavljene uzlaznom malom sekundom i frigijskim efektom. Važnu ulogu imaju i skokovi umanjenih intervala, poput umanjene kvinte, koja doprinosi postizanju tragičkog efekta. Dalji tok melodije je ispunjen uzastopnim kvintinim i kvartnim skokovima i ponovnom gradacijom koja povećava tenziju prethodno izloženog teksta: Teške stene, hladna vodo i strašni Tigrovi, / Osudite tešku sudbinu bića čiji je zločin što ima tako mnogo plemenitosti.
Drugi odsek odlikuje dijalogiziranje tri glasa. Počinje figurom exclamatio u deonici Prvog nesrećnog čoveka, koju izvodi tenor: Ah! Kakav bol! Lili je ovde upotrebio silazni kvartni skok i uzlazni polustepen, za kojim sledi exclamatio Drugog nesrećnog čoveka, izvedena u basu: Ah! Kakva tuga! Za njim sledi uzvik tenora: Fatalna teškoća!, a uzvik basa: Okrutna sudbina! je dočaran kvintnim skokom b – es. Ekspresivnost osećanja se postiže uključivanjem sva tri glasa u postavljanju pitanja: Mora li tako varvarski sudbina da osudi na smrt tako retku lepotu?, u muzičkom toku tenzija se postiže hromatskim polustepenima u sopranu i tenoru, dok se u basu javlja skok umanjene kvarte naniže. (videti primer 16)
Treći odsek započinje u sopranu figurom uzdaha (hromatski polustepen izolovan pauzama – d – es ) : Nebesa, zvezde, ah kakva okrutnost! Sekventno se ponavlja prvo u tenoru, zatim u basu, u kome se stih ponavlja dva puta, čime se priprema zajednički nastup svih glasova. To je poslednji nastup u ovom delu jadikovke, koji predstavlja vrhunac, a stih se ponavlja tri puta (između dva zajednička nastupa ponovo nastupa bas). Najviše se ponavlja reč – okrutnost, koja i jeste središte ovog dramatskog iskaza, predstavljena je kvintnim i kvartnim skokovima.
Drugi deo je obraćanje Uznemirene žene Ehi. Počinje dominantom c-molla i punktiranim ritmom. Ima formu a b a. Uznemirena žena se obraća Ehi rečima: Odgovori na moje žalbe – ovaj stih se ponavlja tri puta sa figurama gradatia – melodijskim nizovima naviše i naniže. Ritam je usitnjen i punktiran i ima dosta melizama, što ovaj deo čini kontrasnim u odnosu na prvi. Pratnja je samo u deonici bassa continua, za razliku od prvog dela koji je imao pratnju više instrumenata. Dalji tok melodije je takođe ispunjen melizmima i figurama gradatia. Hromatski polustepeni i skok male sekste povećavaju tenziju: Napravi tužan zvuk u sred ove šume / Mogu li duboke i divlje pećine ponoviti tužne akcente moje lamentacije? Zatim se odsek a ponavlja, sa promenom u trećem izlaganju stiha: Odgovori na moje žalbe – gde su ritmičke vrednosti još više usitnjene, javlja se melodijski c-moll i autentična kadenca kao zaokruženje ovog dela lamenta.
Treći deo počinje pitanjem Prvog nesrećnog čoveka, koje je upućeno bogovima, i rečitativ se pretvara u parlando: Koji od vas, velikih bogova, / Sa tolikim besom želi da uništi toliku lepotu? U trenutku nastupa drugog stiha pratnja u basu postaje pokretljivija, a vokalna deonica ima figuru exclamatia i gradatia – istovremeno efekat klimaksa i antiklimaksa: Nemilosrdna nebesa! / Ovim varvarizmom želite li da zasenite Pakao u okrutnosti? Metar se menja na kratkom rastojanju, u trenutku promene takta iz četvorodelnog u trodelni modulira se u G-dur, zatim se vraća u c-moll na kraju drugog izlaganja stiha.
U drugom odseku bas i tenor dijalogiziraju, tenor prvi izlaže reči: Bože mržnje! – g – f – es – c, nakon njega bas izlaže na donjoj kvinti uzvik: Nehumano božanstvo!, zatim se ovo sekventno ponavlja za malu sekundu naniže, prvo u tenoru, zatim u basu. Zajedno pevaju sledeći stih u veštačkoj imitaciji: Zašto takav žestok bes protiv nevinog? Oktavni skok se javlja da bi se naglasila i izdvojila reč – nevinost. Predstojeći stihovi su u muzičkom smislu predstavljeni figurama exclamatia, melodija je melizmatičnija od prethodnog odseka, a trodelni metar se ne menja: Nečuvena surovost! / Da skratiš tako sladak život, / Koji daje životu toliko ljubavi!
Žalbe se prekidaju, nastupa Entrée de ballet, igra osam osoba koje nose baklje. Virtuozan je, počinje u C-duru, slede modulacije u d-moll i G-dur. Dvodelni metar, punktirani ritam i brzi pasaži pripremaju poslednje lamentozne izjave. (videti primer 17)
Poslednji odsek je u c-mollu, kao i prethodni. Metar se menja iz četvorodelnog u trodelni, i obratno. Uznemirena žena ima figuru uzdaha: Kakav uzaludan trud protiv bolesnog bez leka! / Kakve beskorisne suze i suvišni jauci! Završna poruka se ponavlja dva puta i predstavljena je usponom melodijske linije: Kada su Nebesa dala sudbinska naređenja, / Ljudi moraju da ih prihvate. (videti primer 18)
Deo A se ponavlja od mesta gde svi zajedno pevaju stihove Ah! Kakav bol!, čime se zaokružuje italijanska jadikovka.
Zaključak
Nakon analiziranja četiri lamenta tri kompozitora, uočene su izvesne sličnosti i razlike. Neminovno je da su Monteverdijeva dva lamenta bili glavni osnov za Kavalija i Lilija, ali je svaki kompozitor doprineo razvoju lamenta i njegovom očuvanju. Kavali koristi temu lamenta žene zbog neverstva ljubavnika i njegovog napuštanja, tj. sintezu Lamenta Arijadne i Lamenta Nimfe, i na sebi svojstven način – uz pomoć harmonije pedalnog sedmog stupnja i smelih modulacija, kao i efektnog parlanda – doprinosi ekspresivnosti dela. Lili dovodi do pomeranja granice lamenta od monologa do kompleksne scene koja uključuje tri glasa. U njegovom delu se vidi sličnost sa Lamentom Nimfe, ali, kao što je već spomenuto, on izjednačava sve glasove – tako da oni ravnopravno učestvuju u postizanju tragičnog efekta.
Bitnu ulogu ima lamentatio ciaccona, zastupljena u sva četiri lamenta. Ona svojom dinamičnošću utiče na snažan dramski razvoj kompozicije. Brza promena tonalnih centara i celokupna harmonska postavka lamenata je važna u kulminacionim momentima opera pred sam rasplet. Frigijski efekat, kao snažno ekspresivno sredstvo, u svim analiziranim lamentima je zastupljeno na samom početku kompozicije i time se na najbolji način uvodi u lamentoznu atmosferu. Završni stihovi svakog lamenta donose moralizatorsku poruku u kojoj se veliča snaga ljubavi, bez obzira na okolnosti. Različitim melodijskim i ritmičkim sredstvima, figurama esklamacije i suspiracija, gradacijom i antiklimaksom, postiže se muzičko predstavljanje teksta. Tako se slušaocu u potpunosti dočaravaju tragični sadržaj teksta i sve nijanse psihološkog stanja likova.
*
*
*
(Prva verzija rada o lamentu, objavljenog na blogu u četiri dela, pisana je tokom osnovnih studija muzikologije pod mentorstvom prof. dr Ane Stefanović)
Literatura:
1. Cusik, Suzan G., “There Was Not One Lady Who Failed to Shed a Tear”: Arianna’s Lament and the Construction of Modern Womanhood, Early Music, Vol. 22, No. 1
2. Rosand, Ellen, Opera in Seventeenth-Century Venice: The Creation of a Genre, Berkeley, University of California Press, 1991
3. Stefanović, Ana, Predavanja sa kursa Barok 2 održanog u zimskom semestru 2012.-2013. godine na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu
4. Turnbull, Michael, The Metamporphosis of “Psyche”, Music & Letters, Vol. 64, No. 1/2
5. Zamarovski, Vojteh, Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije, Zagreb, 1985
[1] Michael Turnbull, The Metamporphosis of “Psyche”, Music & Letters, Vol. 64, No. 1/2, p. 12
[2] Ibid, pp. 13-14
Музиколошке приче 