Позиционирање џеза у Плавшиним написима „Jazz је у својој суштини повратак на музичку праматерију, на синкретистичке облике првобитне уметности, на њене естетско-идеолошке корене.“[1] Душан Плавша Дејвид Кот (David Caute) у књизи о културној доминацији за време хладног рата пише да „балалајка није могла да се мери са електричном гитаром, а џез, твист, рок, бит и… Прочитајте више Написи Душана Плавше о музици – настали током друге половине XX века [3]
„Музички портрети и профили“ савремених совјетских композитора у Плавшиној истоименој књизи – одрази идеолошких начела Душан Плавша у предговору своје књиге Музички портрети и профили неколико пута наглашава да је реч о „популарно писаним есејима“ који су намењени широј читалачкој публици. Имајући у виду Плавшину константну тенденцију ка „оплемењивању духа“ публике која не припада кругу… Прочитајте више Написи Душана Плавше о музици – настали током друге половине XX века [2]
Душан Плавша (1924–2009), музиколог и музички писац, представља једну од најзначајнијих личности у области српске музичке есејистике и критике. Роксанда Пејовић наводи да је имао широк спектар интересовања, од критике до психологије и естетике, и од историје музике и социологије до педагогије,[1] што се нарочито може уочити у текстовима из књиге Музика из разних аспеката:… Прочитајте више Написи Душана Плавше о музици – настали током друге половине XX века [1]
Lilijeva “Plainte italienne” Metamorfoza Lilijeve Psihe se ogleda u prerađivanju tragédie-ballet iz 1671. godine u tragédie en musique 1678. godine. Obe verzije predstavljaju priču Psihe čija lepota privlači nikog drugog do Kupidona. On je prenosi u svoju začaranu palatu u kojoj se Psiha zaljubljuje u njega, čime izaziva ljubomoru, ogorčenost i osvetoljubivost njenih sestara i… Прочитајте више Lament u XVII veku: od Monteverdija do Lilija [4]
Monteverdijev uticaj na Hipsipilin lament “Infelice ch’ascolto” iz opere Il Giasone Frančeska Kavalija Kavalijev lament Hipsipile “Infelice ch’ascolto” je smešten pred kraj trećeg čina (21. scena) opere Jason. To je opera sa tri čina i prologom, libreto je pisao Đakinto Andrea Čikonjini (Giacinto Andrea Cicognini). Premijera je bila u Veneciji u vreme karnevala. Opera je… Прочитајте више Lament u XVII veku: od Monteverdija do Lilija [3]
Lament Nimfe Monteverdi se nakon Lamenta Arijadne ponovo vratio komponovanju lamenata. Lament Nimfe (komponovan između 1614. i 1638. godine) se nalazi u Osmoj knjizi madrigala (Madrigali guerrieri, et amorosi con alcuni opuscoli in genere rappresentativo, che sarrano per brevi episodi fra i canti senza gesto, 1638), koja je najduža i sadrži dela pisana u periodu… Прочитајте више Lament u XVII veku: od Monteverdija do Lilija [2]
Karakteristike lamenta Na početku XVII veka, lament se razvija kao literarno-muzički žanr. Pesnici prema čijim su delima nastajali lamenti u madrigalima i operama bili su Taso (Torquato Tasso), Gvarini (Giovanni Battista Guarini), Marino (Giambattista Marino) i Rinučini (Ottavio Rinuccini). Njihovi tekstovi su uticali na to da lament bude literarna inspiracija muzičara koji su u snažnoj… Прочитајте више Lament u XVII veku: od Monteverdija do Lilija [1]
Nastavnik i njegova pedagoška uloga su od izuzetnog značaja za podsticanje učenikove motivacije, i njegovog sigurnijeg puta ka uspehu i daljem profesionalnom razvoju. Da bi nastavnik bio uspešan, potrebno je da poseduje određena svojstva koja će ga učiniti takvim. Istraživanja činioca uspešnosti nastavnika sve više su povezana sa pojmovima i nalazima psihologije ličnosti. U oblasti… Прочитајте више Pedagoška istraživanja o svojstvima uspešnosti nastavnika za oblast muzike
Битан фактор за сваки сегмент живота, а нарочито за поље образовања и креативног стварања јесте мотивација. Леман (Andreas C. Lehmann), Слобода (John A. Sloboda) и Вуди (Robert H. Woody) наводе да се у развоју мотивације као кључног параметра за сопствено стварање музике нарочито наглашавају утицаји породице, наставника и вршњака, као главних чиниоца спољашње мотивације које… Прочитајте више Утицаји очева композитора Хенрија Кауела и Џона Кејџа на њихово стваралаштво
Улогу музике у Русији XIX века је важно сагледати у историјском и друштвено-културолошком контексту, јер то даје могућност да се у ширем оквиру прати развој музичке критике и допринос Александра Николајевича Серова, што је основна тема овог рада. Положај Серова, једног од првих професионалних музичких критичара у Русији, биће одређен на основу посматрања из два… Прочитајте више Александар Серов и Рихард Вагнер: статус музичке драме у руској музичкој критици
Музиколошке приче 