Едукативни кутак, Историја музике

Analiza prvog stava Orikove Sonate za violinu u G-duru

ŽORŽ ORIK   Žorž Orik (Georges Auric) (1899-1983) je francuski kompozitor. Proveo je detinjstvo u Montpelijeru, školovajući se na lokalnom Konzervatorijumu, a klavir mu je predavao Luj Komb (Louis Combes), koji ga je upoznao sa muzikom Debisija, Ravela i Stravinskog. Orik je upoznao Satijevu muziku u periodu Musica. Komponuje od desete godine (kasnije uništava mnoštvo… Прочитајте више Analiza prvog stava Orikove Sonate za violinu u G-duru

Advertisements
Едукативни кутак, Историја музике

Vagnerova razmišljanja o nemačkoj operi

U eseju ću se baviti poređenjem dva Vagnerova (Rihard Vagner, 1813-1883) teksta o nemačkoj operi. Prvi je iz njegovih dela koja su objavljena posthumno (napisan 1834. godine), a drugi tekst sadrži odlomke pisama koje je Vagner upućivao prijateljima (napisan 1851. godine). Analiziranjem oba teksta videćemo kako se  Vagnerovo mišljenje razvijalo kroz skoro dve decenije. Rihard… Прочитајте више Vagnerova razmišljanja o nemačkoj operi

Едукативни кутак, Историја музике, Музиколошка истраживања

Aspekti tematizma i tematskih transformacija u Hajdnovim simfonijama – Treći stav „Tužne simfonije“

Hajdnove simfonije su posvećene prvenstveno slušaocima, a ne izvođačima, kao što to čini kamerna muzika. Naglašenost te nijanse između simfonijske i kamerne muzike je bila aktuelna za vreme Hajdnovog života.[1] Kao i svi kompozitori XVIII veka, Hajdn je verovao da je primarni cilj kompozicije da pokrene slušaoca. Stil Jozefa Hajdna je u njegovo vreme shvatan… Прочитајте више Aspekti tematizma i tematskih transformacija u Hajdnovim simfonijama – Treći stav „Tužne simfonije“

Едукативни кутак, Историја музике, Музиколошка истраживања

Kompozicioni proces i muzičke komponente kompozicija u klasicizmu

U  ovoj studiji će biti prikazan kompozicioni proces u muzici klasicizma, kroz delo Hajnriha Kristofa Koha (Heinrich Cristoph Koch), kao i muzičke komponente i njihov međusobni odnos u toku kompozicije.  Hajnrih Kristof Koh[1] je posvetio posebnu pažnju kompozicionim procesima. Inspiraciju je pronašao u delima Johana Georga Zulcera[2] (Johann Georg Sulzer). Opšta teorija umetnosti, Zulcerova knjiga koja… Прочитајте више Kompozicioni proces i muzičke komponente kompozicija u klasicizmu

Едукативни кутак, Музиколошка истраживања, Национална историја музике

Vinjete op. 43 Dejana Despića

Vinjete op. 43 (1963) predstavljaju ciklus minijatura Dejana Despića (1930), jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora. U njegovom stvaralaštvu uočavaju se suzdržanost i elitizam, koji predstavljaju „osnov muzike čija je namera da ostvari komunikaciju“, kako zaključuje Vesna Mikić, konstatujući da Despić, kao istoricistički modernista, ukazuje na mogućnosti razvijanja i nastavka života muzike prethodnih epoha u sadašnjosti.[1]… Прочитајте више Vinjete op. 43 Dejana Despića

Едукативни кутак, Музиколошка истраживања, Национална историја музике

Mokranjčeve rukoveti: Sedma, Osma i Deveta; Kozar

Sedma rukovet ima podnaslov „Iz Stare Srbije i Makedonije“, u kojoj Mokranjac nakon šest rukoveti sa nazivom „Iz moje domovine“ počinje obrađivanje pesama iz krajeva izvan granica Srbije. Komponovana je 1894. godine za mešoviti hor i sastoji se od pet pesama. Kako Milenko Živković navodi: „Pesme u Sedmoj rukoveti su odabrane znalački i sa ukusom… Прочитајте више Mokranjčeve rukoveti: Sedma, Osma i Deveta; Kozar

Музиколошка истраживања, Национална историја музике

Публицистичка и преводилачка делатност Предрага Милошевића

Предраг Милошевић (1904-1988) је написао знатан број чланака у музичким и другим часописима, као и у дневним листовима, а први чланак Музичка критика у нас, објављен је 1922. године у Музичком гласнику, потписан под псеудонимом П. Митровић. У зависности од теме коју је обрађивао, његово писање имало је студиозно историографски и музиколошки приступ, или је… Прочитајте више Публицистичка и преводилачка делатност Предрага Милошевића

Едукативни кутак, Историја музике

Дмитриј Шостакович

Дмитриј Шостакович (1906–1975), такође један од најзначајнијих руских композитора, рођен је у Петрограду, а прва знања о музици стекао је од мајке која је била пијанисткиња. Студирао је на Петроградском конзерваторијуму од 1919. до 1925. године. Шостакович се сврстава у ствараоце који следе традицију класицизма и романтизма и који у општим оквирима тих традиција налазе… Прочитајте више Дмитриј Шостакович

Едукативни кутак, Историја музике

Неокласицизам у Русији XX века и стваралаштво Сергеја Прокофјева

Доминантна карактеристика европске уметности четврте деценије је окренутост друштвеној стварности и инсистирање на социјалном ангажману уметника и уметничког дела. Она је најпотпунији израз добила на једној страни у уметности Совјетског Савеза – у формулацији програма социјалистичког реализма, а на другој, у ангажману надреалиста који су после 1930. надреалистичку револуцију ставили у службу социјалне. Термин социјалистички… Прочитајте више Неокласицизам у Русији XX века и стваралаштво Сергеја Прокофјева

Едукативни кутак, Национална историја музике

Стваралаштво Јосифа Маринковића

Јосиф Маринковић је један од најзначајнијих српских композитора. Осим композиторском, бавио се диригентском и педагошком делатношћу. Стварао је у доба романтизма у српској култури, које се назива и Мокрањчево доба (1880–1914). Рођен је у Врањеву, банатском селу у близини Новог Бечеја, 15. септембра 1851. године. У родитељском дому је стекао прва музичка искуства, а свирао… Прочитајте више Стваралаштво Јосифа Маринковића