Концерти, Културни живот Ваљева, Музички фестивали

Bravurozan koncert Gudača Svetog Đorđa u valjevskoj muzičkoj školi

U okviru IV Međunarodnog takmičenja gudača Zlatne stepenice, a kao završnu svečanost obeležavanja 65 godina postojanja valjevske muzičke škole, publika je imala priliku da čuje koncert Gudača Svetog Đorđa u svečanoj sali valjevske muzičke škole u subotu, 25. maja 2019. godine. Godine 1992. nastaje ovaj eminentni kamerni orkestar, na inicijativu grupe bivših učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije i profesora Petra Ivanovića, i od tada su imali preko 1600 koncerata, osvojili su veliki broj nagrada i visoke ocene stručne javnosti. Međunarodno priznanje stekli su još 1996. godine osvojivši Prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju kamernih orkestara u Beogradu.  Njihov repertoar obuhvata dela od barokne epohe do savremenog doba. Redovno izvode kompozicije srpskih autora iz različitih stilskih epoha, a značajno je napomenuti da su brojna dela posvećena ovom kamernom orkestru.

Koncert je započeo prvim stavom Koncerta br. 2 za violončelo u D-duru Jozefa Hajdna. Ovo delo je komponovano 1783. godine za violončelistu Antonjina Krafta koji je radio na dvoru Esterhazija. Solista je bio Relja Mitrović, učenik šestog razreda MŠ Vojislav Vučković u klasi prof. Danijele Milutinović Nenić. Dobitnik je prvih nagrada i zvanja laureata na raznim takmičenjima, a prošle godine proglašen je Apsolutnim pobednikom Zlatnih stepenica. Svoje znanje, umetničko umeće i muzikalnost, valjevskoj publici predstavio je tokom interpretacije prvog stava Hajdnovog Koncerta koji je izuzetno tehnički zahtevan za solistu. Muziciranje Gudača Svetog Đorđa i Mitrovića bilo je veličanstveno, duh klasičarske epohe predstavili su na najbolji način uz sjajna dinamička nijansiranja, promišljeno dijalogiziranje instrumenata i sjajna saglasja.

Serenada za gudače u e-molu Edvarda Elgara naredno je delo kojim su se maestralno predstavili Gudači Svetog Đorđa. Delo je komponovano 1892. godine, a Elgar je svoju muzičku karijeru započeo kao violinista, a zatim se posvetio komponovanju i dirigovanju. Mnoštvo njegovih dela odiše pastoralnom atmosferom, ali Seranada je napisana za Elgarovu suprugu povodom treće godišnjice braka. Alis Elgar je bila ogromna inspiracija za kompozitorovu kreativnost i on sam je naveo da mu je supruga mnogo pomogla za stvaranje melodija. Nežni, romantičarski motivi u prvom stavu prerastaju u elegičnu melodiju u drugom stavu, a zatim se u finalu vraćaju prvobitnom karakteru kompozicije. Sva tanana nijansiranja i fantastičnu izmenu tonskih boja kamerni gudačni orkestar izvanredno je predstavio. Svojim sviranjem i istinskim razumevanjem Elgarove muzike, članovi kamernog orkestra na najbolji način su slušaocima preneli muzičku poruku dela. Mnogo kritičari smatraju da je ovo delo jedno od najšarmantnijih produkata kompozitorove mladosti, a interpretacija eminentnog ansambla na harizmatičan način je iznela svu emocionalnost ovog liričnog dela.

Naredna kompozicija Četiri songa iz jedne varljive filmske slike za violončelo i gudače dr Srđana Sretenovića prvi put je izvedena u Valjevu. Kompozitor je ujedno bio i solista, a ovacije publike bile su ogromne. Sretenović je rođen u Boru 1976. godine. Učio je violončelo u Školi za muzičke talente u Ćupriji u klasi prof. Relje Ćetkovića, a potom je studira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Sandre Belić, gde je diplomirao, magistrirao i doktorirao. Učestvuje u radu raznovrsnih kamernih sastava i sarađuje sa značajnim srpskim izvođačima, zaposlen je kao vanredni professor na Katedri za gudačke instrumente na FMU u Beogradu.  Različite tehnike sviranja, upotreba gudačkih instrumenata kao perkusija, modernistički prizvuk i fantastična kontrasnost stavova doprineli su oduševljenju publike. Savremena kompozicija srpskog autora svoju potvrdu dobila je i kroz ingenioznu virtuoznost soliste, a usaglašeno dijalogiziranje instrumenata, ogromna energičnost članova kamernog orkestra i odlično oblikovane fraze upotpunile su  magičan muzički utisak.

Orkestarska obrada renesansnih italijanskih igara Antičke arije i igre br. 3 Otorinija Respiđija briljantno je zazvučala u izvođenju kamernog orkestra. Melanholična svita komponovana 1932. godine bazirana je na Besardovim pesmama za lautu, delom za baroknu gitaru Ludovika Ronkalija, kao i delima anonimnih kompozitora. Respiđi, značajan kompozitor i eminentni muzikolog koji se interesovao za italijansku muziku XVI, XVIII i XVIII veka bio je inspirisan i da stvara kompozicije u duhu tog vremena. Zvuk kamernog orkestra prilikom izvođenja ove svite imao je simfonijsku snagu i voluminoznost, a pravilnim tumačenjem muzičkog teksta koji asocira na prethodne epohe sjajno su prezentovali savremeno muzičko delo u ruhu baroknog prosedea.

S obzirom na to da su Gudači Svetog Đorđa na repertoaru pripremljenom za valjevsku publiku imali i kompoziciju Elgara, za koga kažu da je bio gospodar simfonijske melodije i da je mogao melodiji da podari krila i da je nauči da sama leti – upravo takav utisak su i veličanstveni gudači ostavili na valjevsku publiku. Visok nivo izvođaštva i dosezanje najviših umetničkih dometa impresionirali su publiku koja sa nestrpljenjem iščekuje naredna gostovanja ovog maestralnog ansambla.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s