Музиколошка истраживања

’Susret’ Indije i Zapada: World Music primeri Bitlsa i A. R. Rahmana

Indija se može posmatrati kao mesto preplitanja kulturnih različitosti, ukoliko se uzme u obzir prisustvo oko 800 različitih jezika i 18 zvanično priznatih jezika, nekoliko svetskih religija, uključujući hinduizam, đainizam, budizam, sikizam, zaratustranizam, islam, hrišćanstvo i judaizam, kao i postojanje različitih stilova umetnosti, arhitekture, literature, muzike i plesa i nekoliko životnih stilova poput urbanog, ruralnog i plemenskog. Zbog svega navedenog, jasno je da indijska muzika dotiče različite tradicije, pesme i muziku koja varira od regiona do regiona. Izdvaja se plemenska muzika, klasična i polu-klasična tradicija, i popularna muzika. Postoje dva karakteristična stila klasične muzike – hindustanski stil (severna Indija) i karnatski stil južne Indije. Svaki stil je karakterističan po zvuku instrumenata koje koristi. Najčešći instrumenti na kojima se izvodi hindu stil su sitar, sarod, sur-bahaar, bansuri, shahnai i violina. Muzičari karnataka koriste vinu, venu, nadasvaram, gotuvadjam ili violinu. Vokalna tradicija u oba klasična stila se takođe razlikuje. Pored ovih tradicija postoje različiti polu-klasični stilovi, i “bogata lepeza” popularne muzike koja se odslikava u pesmama iz indijskih filmova.[1] Upravo pesma Barso Re iz jednog indijskog, bolivudskog filma i uticaj indijske muzike na pesmu Love You To rok grupe The Beatles biće fokus istraživanja ovog rada, kroz razmatranje prisustva fenomena world music u istim.

            Pre početka razmatranja world music-a u predmetima istraživanja, bitno je spomenuti važnu figuru indijske muzike – Ravija Šankara. Ovaj umetnik je svoj život posvetio uzajamnoj razmeni i prosvetljenju između svih naroda sveta, a Džordž Harison ga je nazvao “kumom World Music-a”. Rođen je kao Robindra Šankar u Benaresu 1920. godine, a sa deset godina odlazi sa majkom i braćom u Pariz i pridružuje se plesnoj trupi svog brata Udaja Šankara, kada i počinje njegov javni život. Indijski ples i muzika pre toga nisu bili poznati na Zapadu i u narednim godinama trupa je svuda bila dočekivana kao egzotični fenomen. Godine 1935. grupi se pridružio Ustad Aludin Kan koji se smatra osnivačem moderne klasične Hindu muzike, a Ravi je kod njega sedam godina učio sviranje na sitaru, na osnovu drevnog metoda guru-šišja, koji je zahtevao disciplinovano učenje u izolovanom okruženju i neoreligioznu odanost guruu. Nakon raznih delatnosti koje je obavljao, od kojih su neke: rad na radiju i u Udruženju narodnih teatara Indije, pisanje muzike za balet i film, Šankar je sve više nastojao da svoju muziku predstavi u inostranstvu. Svirao je sa Jehudijem Menjuhinom i kod ovog maestra na violini “probudio strast” prema indijskoj muzici. Kao muzičar Ravi Šankar se može definisati podeljenošću na dve strane: kao klasični izvođač na sitaru oduvek je bio tradicionalni purista, ali je kao kompozitor pomerao granice. Podučavao je Džona Koltrejna i Dona Elisa, a susret sa Džonom Harisonom i njegovo podučavanje tokom 1966. godine izazvali su pravi potres. Indijska muzika i kultura su privukle svu pažnju Zapada, a Šankar je uspeo da postane deo popularne svesti, bilo kao ugledni klasični muzičar, bilo kao idol hipika iz Montereja i Vudstoka.[2]

            Bitlsi su jedan od najpoznatijih bendova svih vremena, osnovani su 1960. godine u Engleskoj u Liverpulu. Kada su postali popularni, putovali su u Ameriku gde su bili poznati kao “britanska invazija”. Njihovi početni najčuveniji hitovi pripadaju rokenrol i pop žanru, ali su počeli da koriste uticaje različitih kultura da bi stvorili nova remek dela. Norwegian Wood je nastala pod uticajem indijske muzike, kada je Harison upotrebio sitar koji je učio samostalno, međutim, nakon upoznavanja sa Šankarom, koji ga je nakon toga i podučavao, nastaju zapažene pesme poput Love you too i Tommorow Never Knows.  Godine 1968. otputovali su u Indiju gde su prisustvovali sesijama meditacije, a u pauzama su pisali pesme. Veliki broj pesama bio je inspirisan Maharišijevim lekcijama, i povezan sa iskustvom koje su doživeli u Indiji. Within You, Without You je pesma u kojoj su korišćeni samo tradicionalni indijski instrumenti. Zahvaljujući Šankaru i Harisonu, Bitlsi su usvojili uticaj mnogo “puteva” klasične indijske muzike.[3]

            U pesmi Love You To, koja je izašla na albumu Revolver 1966. godine,  upotrebljena su tri indijska instrumenta: sitar, tabla i tambura, uz upotrebu akustične i električne gitare, i basa. Harison peva i svira na sitaru. Pesma započinje razlaganjem akorda na sitaru dva puta zaredom, zatim se priključuju ostali instrumenti. Čitav instrumentalni uvod traje četrdesetak sekundi, pre uključivanja “zapadnih instrumenta” i vokala. Kratki instrumentalni prelazi između pevanja doprinose utisku veće prisutnosti indijskog. Rok elementi izraženi su istaknutijom, ali kratkotrajnijom, deonicom električne gitare. Način pevanja naginje ka indijskom pojanju. Kraj pesme odlikuje virtuoznija deonica sitara, ubrzanje ritma, a analogija sa uvodom se uspostavlja na osnovu dužine trajanja instrumentalnog izlaganja. Posmatrano u celini, vokalni performans je malo manje zastupljen od instrumentalnog, dok se može reći i da je instrumentalna deonica izjednačena sa vokalnom, ako ne i istaknutija čak i kada izvršava svojevrsnu funkciju pratnje. Najizraženije “indijsko ispevavanje” uočava se u poslednjoj reči svake strofe (You don’t get time to hang a sign on me; But what you’ve got means such a lot to me; They’ll fill you in with all their sins you’ll see). Struktura je, u “zapadnom smislu” rondolika, a interesantno je što je refren kraći od strofa. Za razliku od nekih njihovih pesama, u ovoj pesmi nije upotrebljen neki tradicionalni indijski tekst, već autorski koji slavi život i ljubav, a forma upućuje na pravu indijsku ragu.

            Osim Šankarovog uticaja na Bitlse, primetni su njegovi uticaji i u Indiji, a njegovo nastojanje za fuzijom različitih instrumenata uviđa se i kod A. R. Rahmana. Naime, izvođač na tabli Husain sarađivao je sa južnoindijskim violinistom Kunakudijem Vajdjanathinom na inovativnom albumu Colours. Ovaj album je kombinovao elemente karnatskog i hinustanskog stila i zapadne muzike u jedinstvenoj sintezi koja je „mnogo dugovala“ zvukovima i apsektima indijskog filma. Ansambl koji je pratio dvojicu solistsa sastojao se od orkestarskih gudačkih instrumenata, južnoindijskih i zapadnih perkusija i sintisajzera. Izvođač na sintisajzeru bio je talentovani mladi muzičar iz Čenaija, A. S. Dilip Kumar, koji je promenio svoje ime u A. R. Rahman nakon preobraćanja u islamsku veru.[4] Husain priča da je Rahman sa nepunih 19 godina „ovladao mnogim različitim stilovima muzike – zapadnom klasičnom, džezom, rokom i karnatakom. Čak i kada je završio svoj deo posla ostajao je u studiju, prolazeći kroz druga dela, uključujući i oči i uši, konstatno sve upijajući. Vrlo inteligentno, pametno i kreativno“.[5] U današnje vreme A. R. Rahman važi za najuticajnijeg indijskog muzičara na internacionalnoj sceni još od vremena Ravija Šankara. On je cenjeni kompozitor i muzički direktor savremenog Indijskog bioskopa, stoga je odgovoran za sve muzičke komponente u filmu, uključujući pozadinsku muziku, pesme i plesne kompozicije. Mora se napomenuti da je i jedan od muzičkih umetnika svih vremena čije su pesme najprodavanije na svetu – prodato je preko 300 miliona ploča. Smatraju ga i kraljem filmova u Indiji, gde je filmska muzika najuticajnija na druge žanrove. Kod ove internacionalne muzičke figure uočava se izrazit kosmopolitizam. Ističe se da ima talenat da zadrži ono što je esencijalno i neophodno „indijsko“ u istoimenoj muzici, a takođe se i napominje da je izuzetno uspešan u globalizaciji ove muzike.[6] Muzički kritičar Jajan Dešpande piše da Rahman „pozajmljuje“ iz američkog soula ili gospela, koristi rep, disko, folk, rege, kavali, hinduistički i karnatak muziku u svojim ritmovima, kao i u vokalnim ornamentima. Orkestarska faktura i harmonija zapadnog stila često se uviđa u pratnjama njegovih pesama. Muzikom „sa indijskim osećajem“ probija sve barijere – geografske, generacijske i lingvističke. Nazivaju ga i Mocartom Madrasa.[7]

Bolivudski film Guru jedan je od najuspešnijih filmova u indijskoj bioskopskoj produkciji. Hit pesma Barso Re[8] komponovana je od strane Rahmana, tekst je napisao Gulzar, a pevačica Šreja Gošal je dobila je nagradu, jednu od mnogih koje su osvojene zahvaljujući Guru-u.[9] Pesma slavi životni element vodu i dolazak dugo očekivane kiše, koji je propraćen odgovarajućim plesom ispred vodopada sa „hiper-dramatskim“ posvećenjem, stoga je sve spektakularno i grandiozno.[10] Pevačica je školovana u hindustanskom stilu. Ističe se da Barso Re nije raga, melodijski obrazac u indijskoj muzici, već je popularna pesma strofične strukture, mada podeća na Šankarevo izvođenje Raga Sindhi-Bhairavi.[11] Prvi zvuk koji se čuje nije proizveden na indijskom instrumentu, već na brazilskom berimbau-u. Uočava se sličnost sa tamburom, ali izraženiji ritmički puls. Nakon par sekundi, izlaganje ovog instrumenta prerasta u ritmički ostinato, koji podseća na pratnju drona, i po prvi put se čuje vokal. Počinje sa motivom i malim ornamentiranjem, koji imitativno ponavlja bansuri. Vokal i bansuri u daljem toku funkcionišu u vidu izlaganja sa ehom (ili pitanja-odgovora). Sa svakom sledećom frazom pojačava se i ornamentiranje, drugim rečima – tenzija raste. Uključuju se i bubnjevi, elektronske kolorature i ritmički gruvovi. Malo kasnije se priključuje i muški vokal sa novom melodijom. Raga proces „rasta“ deluje tokom čitave pesme. Sa instrumentalnim uvodom, treći refren vodi trijumfalnom „zaključku“ vokala i instrumentalne pratnje. Indijska klasična muzika inspirisala je završnu improvizaciju ženskog vokala.

Kada se uporede pesme Love You To –  Bitlsa i Barso Re Rahmana, može se uočiti dosta razlika, ali i sličnosti. Naime, i jedna i druga pesma su inspirisane indijskom tradicijom, naročito hindustanskim stilom. Članovi Bitlsa i Rahman stvarali su pod uticajem Šankara, što se uočava u obe pesme, ali zbog isticanja indijskih tradicionalnih instrumenata, taj uticaj je primetniji u pesmi Love You To. Indijski vokal, improvizacija, ornamentiranje i čitav proces gradiranja melodije mnogo se više uočava u pesmi Barso Re, naročito zbog karakterističnog indijskog pevanja ženskog, ali i muškog vokala. Tokom analize pevanja u Love You To, primetan je indijski uticaj, ali mnogo manji, posebno ako se uzme u obzir da su ornamentiranja izrazita samo u poslednjoj reči, koja je praktično slog. Fuzija stilova je takođe različita, Bitlsi koriste rok elemente, dok Rahman modernizuje indijsku tradiciju uključujući elektroniku, time, između ostalog, doprinoseći disko ritmu.

Loran Ober piše da se svi danas „slažu sa činjenicom da je prodor indijske muzike u zapadni zvučni univerzum korenito izmenio naše shvatanje muzike. Hindustanska muzička tradicija, a u majoj meri i karnatska, razotkriva pred Zapadom već gotovo pola veka svoje neiscrpne duhovne, izražajne i razvojne mogućnosti. Ona je jedna od prvih koja nam se prikazala u svom svojem bogatstvu, i to zahvaljujući ogromnom daru slavnih muzičkih poslenika kakvi su bili Vilajat Kan, Hariprasad Ravi Šankar, Ali Akbar Kan (…)“.[12] Ova izjava se može potvrditi i na osnovu dve pesme koje su bile glavni predmet istraživanja ovog rada i u kojima se mogao uvideti snažan indijski uticaj kroz sintezu sa različitim žanrovima, tako formirajući svojevrsni world music.

Literatura:

  1. Bakan, Michael B, World Music. Traditions and Transformations, McGraw-Hill, New York, 2012.
  2. Ober, Loran, Muzika drugih. Novi izazovi etnomuzikologije, prevod: Ana A. Jovanović, Beograd, Biblioteka XX vek, 2007.
  3. http://indian-cultural-center.rs/kultura/
  4. http://www.worldmusic.org.rs/ravi_shankar.html
  5. https://blogs.longwood.edu/andrewsmusicblog/2013/04/29/india-culture-on-the-beatles/

[1] http://indian-cultural-center.rs/kultura/

[2] http://www.worldmusic.org.rs/ravi_shankar.html

[3] https://blogs.longwood.edu/andrewsmusicblog/2013/04/29/india-culture-on-the-beatles/

[4] Michael B. Bakan, World Music. Traditions and Transformations, McGraw-Hill, New York, 2012, 148.

[5] Isto.

[6] Isto.

[7] Isto, 150.

[8] Pesma će biti analizirana na osnovu slušne analize i konsultovanja postojeće analize u Michael B. Bakan, World Music…, 151–154

[9] 150.

[10] 151.

[11] Isto.

[12] Loran Ober, Muzika drugih. Novi izazovi etnomuzikologije, prevod: Ana A. Jovanović, Beograd, Biblioteka XX vek, 2007, 153.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s