Музиколошка истраживања

World Music u pesmama Orthodox Celts-a

Bend Orthodox Celts osnovan je 1992. godine u Beogradu. Izvode tradicionalnu irsku muziku kombinovanu sa rok elementima. Kao prvi irski bend u Istočnoj Evropi, poslednjih dvadeset i sedam godina popularizuju irsku muziku i kulturu, i smatraju sebe jedinstvenim ambasadorima „smaragdnog ostrva“. Opis postavljen na zvaničnoj internet stranici Kelta na dobar način karakteriše njihove nastupe: „Odličan performans, pozitivna atmosfera, i zagarantovano sjajan koncertni šou, postepeno su stvarali od njihove verne publike armiju obožavalaca koja ih prati gde god da sviraju“. Uprkos ne toliko karakterističnom žanru u Srbiji, ovaj bend je jedan od najboljih izdanaka srpske rok scene, a značajno je napomenuti njihov uticaj na druge bendove.[1] S obzirom na njihovo usmerenje na irsku tradicionalnu muziku, stvaralaštvo ovog benda biće osvetljeno i posmatrano u kontekstu fenomena „world music“.

            „World music“ koncept, prema mišljenju Jasmine Milojević, bitan je za tumačenje mnogobrojnih muzičkih fenomena iz dvadesetog veka, „ali njegova primena na svaku pojavu koja sadrži i elemente neke folklorne muzike izaziva još veću pometnju“. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, ovaj termin je korišćen da označi popularnu muziku u fuziji sa folklornom muzikom.[2] Prema rečima Milojevićeve, „među većim brojem stvaralaca i izvođača ove vrste muzike preovladava pozitivan odnos prema ideji globalizma, koja se ne tumači kao hegemonija, već kao mogućnost izgradnje novog, humanijeg sveta, bez velikih socijalnih razlika, i bez granica koje su vekovima bile uzrok nesreća, granica koje muzika lako prelazi i uspostavlja harmoničan odnos među ljudima“. Iako teorijske pretpostavke proizašle iz ovih odnosa moraju biti uzete sa dozom rezerve, ipak se mora istaći da je ovaj odnos tačno prikazan, posebno ako se ima u vidu stvaralaštvo mnogobrojnih grupa inspirisanih kulturama koje nisu njihove, kao što je slučaj sa bendom Orthodox Celts. Ovaj bend se može svrstati i u manjinu u Srbiji, ako se uzme u obzir da je „narodno zabavno glazbo“ bazirano na preuzetim folklornim obrascima iz južnih delova bivše SFRJ, prema razmatranju Milojevićeve, bilo dominanto pre svega u Srbiji i Bosni i Hercegovini.[3] Takođe, njihova popularna muzika može se posmatrati kao zastupnik dinamike kulturne globalizacije.[4]

Ortodoksni nosioci keltske i irske muzike, kako ponekad nazivaju članove benda Orthodox Celts, zbog dugodišnjeg boravka na muzičkoj sceni stekli su i epitet „legendi irskog zvuka“ na našim prostorima. Može se istaći i da na balkanskim prostorima nijedan bend nije uspeo da održi keltski muzički izražaj, kao što su to oni uspeli.[5] Baziranje opusa na kulturama udaljenih krajeva, u ovom slučaju irske, uspešno sprovode i srpski sastavi Irish Stew i Tir Na N’og.[6] Aleksandar Petrović, frontmen benda, smatra da je bespredmetno govoriti o popularnosti irskog zvuka na balkanskim prostorima jer, prema njegovom mišljenju, da nema irskog zvuka, ne bi bilo roka, kantrija i kejdžuna. Ipak, on potvrđuje da su članovi Orthodox Celtsa najviše zaslužni za popularizaciju irske muzike na Balkanu. Razlog inspirisanosti irskim zvukom Petrović ne definiše precizno, ali je svakako jedan od glavnih razloga emocija koju prouzrokuje taj zvuk. Interesantno je napomenuti da su Petrovićevi muzički uzori Ian Anderson i Petar Iljič Čajkovski.[7]  „Od onog vremena kada smo mi počinjali graditi svoj umetnički izraz na srpskoj muzičkoj sceni, mnogo toga se promenilo. Evidentna je prisilna promena kulturološke matrice koja je oličena u forsiranju, blago rečeno, sumnjivih kvazimuzičkih ostvarenja, a istovremeno je u funkciji dnevne politike“, kaže Petrović tokom prisećanja o počecima delovanja benda.[8]

Irska muzika, glavna inspiracija Orthodox Celts-a, podrazumeva mnogo različitih vrsta pevanja i instrumentalne muzike, a ona je i muzika žive popularne tradicije.[9] Jasmina Milojević ističe da je to evropska muzika po svojim muzičkim svojstvima, a u formi, ritmičkom obrascu, aranžmanu, tematskom sadržaju pesama, veoma je bliska tradicionalnoj muzici Zapadne Evrope. Tradicionalno pevanje karakteriše jednoglas bez pratnje, ili unisono izvođenje glasa i pratnje. Bogatstvo ritma nije karakteristika irske muzike, jer Irci postižu neophodnu promenu u muzici sofisticiranim dinamičkim nijansama.[10]

Instrumentarijum koji Kelti koriste sadrži violinu, irski tenor bendžo, mandolinu, gitaru, gajde, frulu, blok flautu, bas, bubnjeve i udaraljke. Do sada Orthodox Celts-i su izdali nekoliko albuma, a prvi je nastao 1994. godine. Dok se prvi album Orthodox Celts sastojao isključivo od prerađenih tradicionalnih irskih pesama, drugi album, izdat 1997. godine, sadrži i dve autorske numere. The Celts Strike Again naslov je pomenutog drugog albuma i sastoji se od petnaest pesama i jedne instrumentalne numere. Green Roses album izdat je 1999. godine i većina pesama je autorska. Godine 2002. izlazi četvrti album A Moment Like The Longest Day, na kome su sve pesme autorske, ali su pisane u duhu tradicionalne irske muzike. One, two 5 izlazi 2007. godine i većina pesama je takođe autorska, pisana u pomenutom duhu. Za predmet istraživanja ovog rada biće analizirano nekoliko paradigmatičnih primera.

Star of the County Down je jedna od pesama koje se nalaze na drugom albumu Kelta. Ona je tradicionalna balada, nastala u severnoj Irskoj. Pesma započinje u deonici frule, violine i bubnja. Nakon nastupa vokala, melodija se izlaže u deonicama gitare i bendža, i nakon toga je izvode četiri muška glasa. Kratki instrumentalni uvod nastupa neposredno pre izlaganja melodije u deonici frule i narednog višeglasnog izvođenja. Duži instrumentalni prelaz odiše folklornim melosom, a najistaknutija je violina. Višeglasni nastupi se javljaju i samo uz pratnju bubnja, a solo glas uz pratnju isključivo frule. Forma predstavlja rondo. Tekstualni sadržaj upućuje na veličanje Irske i isticanje dobrih i loših strana putovanja, a spot vizuelno dočarava njegove određene segmente. Proces udvaranja glavni vokal dočarava i nakrivivši kapu, što odslikava deo jedne strofe: …A ja ću svoje nedeljno odelo obući / Sa uglancanim cipelama i nakrivljenom kapom / Za osmeh moje smeđe ruže spreman. Odeća je spoj savremenog i tradicije, koju predstavlja irska tvid-kapa glavnog pevača. Prirodni ambijent u kome se spot odvija asocira na zelenilo Irske. Ovaj spoj instrumenata i samih „kostima“ upućuje na world music.

Green roses, pesma izdata na istoimenom albumu, započinje kratkim instrumentalnim uvodom u deonicama gitare i mandoline, zatim se zajedno sa vokalom priključuje frula. Sa refrenom započinje i istaknuta deonica violine. Prilikom druge strofe violina u početku prati vokal, a malo kasnije se priključuje frula – kao istaknutija od drugih instrumenata. Oko 1:40 započinje duži instrumentalni prelaz, i zatim sledi strofa u izvođenju vokala sa gitarom, a frula nastupa malo kasnije. Tokom izlaganja refrena su uglavnom svi instrumenti zastupljeni. Violina i frula nekoliko puta imaju zapaženije nastupe. Modernizacija duha irske tradicionalne muzike sprovodi se upotrebom bubnjeva, a glas ne prate uvek stari tradicionalni instrumenti. Međutim, s obzirom na to da je irska muzika žive popularne tradicije – upotreba gitare bi se mogla tumačiti kao tradicionalna. Vizuelni aspekt spota i segment sa bokserskim rukavicama, njihova odeća i celokupni ambijent upućuje na uticaj popularne kulture i rok elemente. Struktura je „rondolika“ zbog česte pojave refrena. Ritam je brži, ali jednoličan, te se dinamika nijansiranja uspostavlja korišćenjem različitih instrumenata kao pratnje u različitim strofama. Tekst upućuje na herojsko-istorijsku sadržinu, koja se najbolje uviđa u samom refrenu: Zelene ruže će rasti / Dok zelena polja crvena postaju / Samo sećanja ostaju / Na heroja i njegovu veru.

Far away, takođe izdat na albumu Green Roses, započinje kratkim instrumentalnim uvodom – violina i bubnjevi, uz priključivanje vokala sa ostalim instrumentima. Deonica frule je upečatljiva i izdvojena u odnosu na ostatak instrumentarijuma, naročito u odnosu na konstatntno dinamičan ritam u izvođenju bubnjeva. Violina se takođe izdvaja kao melodizovana u odnosu na ritmički akcenat drugih instrumenata. Pesmu izvodi jedan glas, sa izuzetkom u refrenima, kada se javlja odjek „Far away!“ muških glasova neodređene tonske visine. Instrumentalni prelaz izvode solo bubnjevi, što predstavlja izrazit element rok muzike. Struktura ukazuje na rondo formu, a refren ima autentični moto koji se realizuje kroz pomenuti eho pratećih vokala. „Tvrđi“ zvuk, tekstualni sadržaj i stihovi koji sadrže snažnu ekspresiju poput: Mačke uz riku kidaju poslednju hrpu mesa i kostiju / A ja samo buljim u prazno trošeći vreme i šutirajući kamenje (…) Kroz dim prašnjavog jutra slušam viku gavrana / Što donosi iz mog pamćenja te reči što ih naučih dobro / Daleko, daleko / Tako si daleko od mene, ali ja ću se jednog dana vratiti, upućuju na poetiku rok muzike. U ovoj pesmi (i spotu) slušno i vizuelno se gubi pastoralni karakter koji oni neguju u određenim pesmama, dok preovladava energija rok muzike.

Rocky Road to Dublin, izdata na albumu Green Roses kao i prethodno analizirane pesme, na početku sadrži višeglasje bez instrumentalne pratnje. Zatim se uspostavlja performans jednog glasa uz pratnju violine i gitare.  Prilikom treće strofe uključuje se frula i drugi instrumenti. Violina ima dva istaknuta nastupa sa vodećom melodijom, a prilikom tih instrumentalnih prelaza u spotu se pojavljuje igrač koji izvodi folklornu igru. Frula takođe ima bitnu ulogu, ali manje zapaženu od violine. Rondo je forma. Ova pesma je nastala u devetnaestom veku, i govori o čovekovom iskustvu tokom putovanja. Inače se često izvodi instrumentalno, a jedna od interesantnih činjenica je da je Džojs izlaže u svom romanu Uliks, a osim ovoga uočava se ogromna upotreba ove pesme. U taktu je 9/8, sa karakterističnom promenom 9/8 u 12/8. Može se uočiti i izražavanje klasične irske akcentuacije. Glavna floskula pesme, koja je ujedno i naslov i refren, „na stenovitom putu ka Dablinu“, odslikana je i u samom ambijentu realizacije spota.

Rezultat sinkretizma, mešanja folklorne muzike sa popularnim žanrovima anglosaksonskog kulturnog kruga (rok, pop, itd), ukoliko potiče od samih Iraca, još uvek zadržava dominantne karakteristike irske tradicionalne muzike – mišljenje je Jasmine Milojević,[11] a može se primeniti i na razumevanje muzike Orthodox Celts-a, koja, iako ne potiče od samih Iraca, verno prenosi „dašak“ irske tradicije.

Jasmina Milojević piše o sadašnjem izvođenju irske tradicionalne muzike: „U savremenim komercijalnim verzijama ove muzike tradicija se poštuje na takav način što jedan glas izvodi pesmu, koja se izdiže iznad takozvanog “harmonskog tepiha“, jednostavnog izvođenja nekoliko akorada u dugim ležećim tonovima, bez ikakvih ritmičkih promena. Tipičan primer takve reinterpretacije irske muzike nalazi se u repertoaru pevačice Enya“. Kod Kelta uglavnom jedan glas izvodi pesmu, ali akordi nisu ležeći, već je ritam pokretniji i pod uticajem elemenata rok muzike. Od najčešćih instrumenata koji se koriste u Irskoj, ovaj bend ima zapaženu upotrebu violine i svirale, dok su na primer izostavljeni končertina i akordeon. Gitara je „ušla“ u folklornu muziku šezdesetih,[12] stoga se i njena upotreba može posmatrati kao upliv tradicije. Rastko Jakovljević spoj tehnologije i muzičkog folklora, tradicionalne narodne i popularne muzike, lokalnog i globalnog, posmatra kao najučestaliji oblik world music-a.[13] Izrazita upotreba električne violine u pesmama Orthodox Celts-a upućuje na modernizaciju o kojoj piše Jakovljević, ističući da je razlika između obrade i modernizacije upravo prisustvo elektronskih instrumenata i tehnologije.[14]

            Osim uticaja irske i keltske muzičke tradicije (a Milojevićeva piše o problemima prilikom tačnog određenja) frontmen grupe se zalaže i za proučavanje celokupne keltske tradicije uz pomoć eminentnih istoričara, a možda upravo i to zalaganje doprinosi autentičnosti zvuka Kelta. Još veća inspiracija uspostavlja se zbog Petrovićevih pokušaja da uspostavi paralele između keltske i naše tradicije.[15] Stoga, prepoznavanje u nekim vrstama muzike koje odgovaraju našoj osećajnosti i našem viđenju sveta, o čemu piše Loran Ober,[16] uviđaju se u pesmama Orthodox Celts-a koje odražavaju fenomen world music.

Literatura:

  1. Јаковљевић, Растко, World Music у Србији – Традиције, порекло, развој, Београд, Музичка омладина Србије, 2011.
  2. Milojević, Jasmina, World Music. Muzika sveta, World Music Asocijacije, Jagodina, 2004.
  3. Ober, Loran, Muzika drugih. Novi izazovi etnomuzikologije, prevod: Ana A. Jovanović, Beograd, Biblioteka XX vek, 2007.
  4. http://www.orthodoxcelts.com/index.php/about-us
  5. http://www.mixerportal.com/13731/aca-seltik-kada-ne-bi-bilo-keltske-muzike-ne-bi-bilo-ni-rokenrola/
  6. http://www.worldmusic.org.rs/o_nama.html
  7. http://www.glassrpske.com/zabava/scena/Aleksandar-Petrovic-Orthodox-Celts-U-nasim-pesmama-mozemo-sve/lat/155793.html
  8. http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:452335-Neobicni-Beogradjani-Aca-Seltik

[1] http://www.orthodoxcelts.com/index.php/about-us

[2] Jasmina Milojević, World Music. Muzika sveta, World Music Asocijacije, Jagodina, 2004, 7.

[3] Isto, 26.

[4] Up. sa: Isto, 31.

[5] http://www.mixerportal.com/13731/aca-seltik-kada-ne-bi-bilo-keltske-muzike-ne-bi-bilo-ni-rokenrola/

[6] http://www.worldmusic.org.rs/o_nama.html

[7] http://www.mixerportal.com/13731/aca-seltik-kada-ne-bi-bilo-keltske-muzike-ne-bi-bilo-ni-rokenrola/

[8]http://www.glassrpske.com/zabava/scena/Aleksandar-Petrovic-Orthodox-Celts-U-nasim-pesmama-mozemo-sve/lat/155793.html

[9] Jasmina Milojević, nav. delo, 36.

[10] Up. sa: Isto, 37.

[11] Isto, 36.

[12] Isto, 38.

[13] Растко Јаковљевић, World Music у Србији – Традиције, порекло, развој, Београд, Музичка омладина Србије, 2011, 30.

[14] Isto, 31.

[15] http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:452335-Neobicni-Beogradjani-Aca-Seltik

[16] Loran Ober, Muzika drugih. Novi izazovi etnomuzikologije, prevod: Ana A. Jovanović, Beograd, Biblioteka XX vek, 2007, 9.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s