Музиколошка истраживања

Evropski identitet pesama „What’s another year?“ i „Hold me now“ Džonija Logana

Najpoznatiji irski predstavnik na takmičenju Pesma Evrovizije je Džoni Logan (Johnny Logan, 1954), irski pevač i kompozitor, australijskog porekla.[1] Poznat je kao jedan od nekoliko izvođača koji su dva puta pobedili na takmičenju za Pesmu Evrovizije, a treći put je pobedio kao kompozitor pesme. Predmet ovog rada su dve pop pesme sa kojima je Logan pobedio na festivalu Pesma Evrovizije, a cilj je određivanje njihovog identiteta.[2]

            Filip Bolman (Philip Bohlman) ističe da je jasno da neke nacije investiraju mnogo u produkciju pobedničkih pesama, a najviše Irska i Izrael.[3] Irska je zemlja sa najvećim brojem pobeda na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Pobede su zabeležene kroz tri decenije ovog takmičenja, počev od 1970. godine pa do polovine devedesetih godina prošlog veka. Irska je pobedila ukupno sedam puta i tako postala jedina zemlja koja i dalje neprikosnoveno drži prvo mesto na osnovu pobeda na Evrosongu.[4] Logan je dva puta pobedio – 1980. i 1987. godine, a devedesete godine prošlog veka bile su još uspešnije za Irsku. Prva pobeda u toj deceniji pripala je Lindi Martin (Linda Martin) koja je pevala Loganovu pesmu Why me?. Pobede su se nizale godinu za godinom, pa je naredne godine na “domaćem terenu” u Milstritu pobedila Nijam Kavanah (Niam Kavangh) sa pesmom In your eyes. Nakon nje pobedili su Pol Harington (Paul Harrington) i Čarli MekGetigan (CharlieMcGettigan), koji su izveli pesmu Rock ‘n’ Roll Kids. Poslednja pobeda dogodila se 1996. godine u Norveškoj – pevačica Imar Kvin (Eimear Quinn) odnela je sedmu pobedu za Irsku pesmom The voice.[5] Ovaj veliki broj pobeda se može povezati i sa Delantijevom konstatacijom da su Evropsku Uniju nekad oblikovale velike države, “a danas su male države na periferiji – Irska i Finska – korisnici evropeizacije”.[6]

            Virva Basegmez (Virva Basegmez) piše da je Irska poznata po svojoj bogatoj tradicionalnoj muzici, i napominje da je globalni uspeh irskog popa, roka i tradicionlane muzike transformisao irsku muzičku scenu u “svetski centar koji privlači muzičare, turiste, fanove i muzičku industriju, kako iz Irske, tako i iz inostranstva”:[7] Basegmezova ističe da irska muzika ima transnacionalnu publiku, i da stanovnici Evrope, Amerike i Australije pokazuju veliko interesovanje za irsku muziku – u mnogim pabovima inspirisanim Irskom, koncertnim halama, kao i na televiziji i radiju. Autorka pominje najpoznatije pevače i bendove koji su uticali na popularnost irske muzike, a među njima ističe i Džonija Logana.[8]

            What’s another year? je pop balada sa kojom je Logan pobedio na Pesmi Evrovizije 1980. godine u Hagu. Komponovao ju je Šej Hili (Shay Healy), koji je ujedno bio i tekstopisac pesme. U deonici saksofona, kojom pesma započinje, opisuje se beznadežno čekanje čoveka koji je izgubio ženu koju je voleo – „sve što je imao“. Tokom celog teksta izražava se iščekivanje, a u refrenu se ističe „Šta je još jedna godina / Za nekog ko je navikao da bude sam?“ – ovaj deo refrena pevaju prateći vokali pred sam završetak pesme. Logan je na sceni sa saksofonistom i tri devojke koje predstavljaju prateće vokale. Tokom čitavog izvođenja on sedi i celokupan scenski izgled je minimalistički, kao i većina evrovizijskih nastupa osamdesetih godina prošlog veka. Najupečatljivije je njegovo izražajno pevanje i mogućnost ispevavanja visokih tonova, kao i povremene facijalne ekspresije koje se uočavaju pri izvođenju kulminacionih delova teksta. S oobzirom na to da Logan nije školovani muzičar, već je samouk,[9] interpretacija je na zadovoljavajućem nivou. Pesma je osvojila prvo mesto sa 143 poena[10] i to je bila druga pobeda Irske nakon pobede Dejne (Dana) 1970. godine sa pesmom All Kinds of Everything. What’s another year? dostiže izuzetnu popularnost i prodata je u preko tri miliona primeraka. Orkestrom je dirigovao poznati irski dirigent Noel Kilehan (Noel Kelehan), koji je nastupio sa Loganom i sedam godina kasnije.

            Logan drugi put pobeđuje na Pesmi Evrovizije 1987. godine u Briselu sa snažnom baladom Hold me now za koju je sam napisao tekst i muziku. Pesma opisuje osećanja čoveka koga napušta žena koju voli i moli je za još jedan zagrljaj; muzički, “ovo je tipična evrovizijska balada u kojoj završni refren preuzimaju prateći vokali, pre nego što im se on ponovo pridruži u energičnom refrenu ka mirnom emotivnom završetku”.[11] Počinje Loganovim izvođenjem uz klavirsku pratnju, a nakon prve strofe započinje i orkestarska pratnja koja razrađuje muzički tok. Scenski nastup je sličan prethodnom iz 1980. godine, ali u ovom slučaju Logan tokom čitave interpretacije stoji i obučen je u potpuno belo odelo – za razliku od prethodne crno-bele kombinacije. Na sceni su prisutna dva ženska i jedan muški prateći vokal – koji nemaju zapaženiju koreografiju. Celokupan utisak koji se postiže je minimalistički, a svedenost se uočava u svim segmentima osim u vokalnom izvođenju. Logan ponovo iskazuje svoje vokalno-tehničke sposobnosti, kao i emocionalne ekspresije u pesmi koja je malo virtuoznija od prethodne. Kulminacija na kraju i prikaz neizmerne ljubavi, koja opstaje bez obzira na okolnosti, oličena je u stihovima: Iako smo razdvojeni / Uvek ćemo zajedno biti / Zauvek zaljubljeni / Šta reći kada reči nisu dovoljne?. Pesma je ubedljivo pobedila sa 172 poena, a prodata je u preko milion primeraka i verovatno je najprepoznatljivija evrovizijska balada širom Evrope i posebno na prostoru nekadašnje Jugoslavije.[12] Ova pesma, kao i prethodna, izvedena je na engleskom jeziku.

            Iz istorijske perspektive vidi se koliko je bitan nacionalizam i konstrukcija nacionalnog identiteta  u Irskoj, napominje Basegmezova i konstatuje da je važno šta irski muzičari znaju o svojoj istoriji, šta misle da je važno i o čemu najviše govore. Politika u novoj državi je nastojala da uspostavi kulturalno jedinstvo i homogenost.[13] Autohtoni jezik, religija i ruralni mentalitet smatrani su centralnom komponentom irskog identiteta. Nova urbana irska elita je želela da zadrži ruralnu i romantičnu sliku Irske, zato što je to deo njihovog kulturnog porekla – “autentične Irske” i potpuna je suprotnost urbanom i industrijalizovanom engleskom društvu.[14] Stoga je irska nacija bila zamišljena zajednica oblikovana kao kontrast “engleskom drugom”. Konstatacija o “romantičnoj slici Irske” može se povezati i sa muzikom, stoga odabir žanra pop pesme – balade za festival Pesma Evrovizije postaje jasan, a to je u Loganovom slučaju  potvrđeno dva puta kao uspešno. U obe pesme prikazan je emotivni irski muškarac koji pati za partnerkom, neizmerno je voli i beznadežno je čeka. Druga pesma iz 1987. godine kao da je “bolja kopija originala” jer se radilo na osnovu već uspešno urađenog “obrasca” – a to dodatno potvrđuje i činjenica da je sam Logan bio kantautor pesme Hold me now. Kao kompozitor i tekstopisac te godine, Logan je odlično procenio šta mu najviše odgovara za što ubedljiviji i bolji performans.

            Basegmezova konstatuje da su irski muzičari nastojali da kombinuju kosmopolitski identitet sa osećajem nacionalne pripadnosti.[15] Ovo se može povezati i sa konstatacijom Meka Laflina da se Irska zvanično tretira kao “ “lutajuće društvo u pokretu”, koje je deo progresivne evropske slike (nove hegemonije), i koje postoji izvan nacionalnog vremena i mesta”.[16] Sve ovo govori u prilog tome da ni u jednom Loganovom nastupu nema direktnog pozivanja na irsku tradicionalnost, tačnije – scenski i muzički sadržaj su opšti, bez jasnih referenci na “autentično irsko”.

Autori traže autentičnost u muzičkim aktivnostima i performansima, tačnije, u potrazi su za istinskim osećanjima i angažovanjima. Studije o emocijama su postale važan deo socio-kulturalnih teorija u antropologiji. Emocije su posmatrane kao psihološko-biološki procesi koji odgovaraju na kulturalne društvene razlike, ali na njihovu suštinu ne utiču socijalne i  kulturalne karakteristike. Ali, prema mišljenju Apaduraija (Arjun Appadurai), “emocije su kulturalno konstruisane i socijalno situirane, stoga nam univerzalne karakteristike afekata ne otkrivaju mnogo”.[17] Ipak, postoje konstatacije da je” muzika (…) univerzalni jezik. Veliča naše sličnosti pre nego što pokušava da se “upliće” u sferu kulturalnog identiteta”. Basegmezova ističe da je uspešan onaj performans u kom muzičari izražavaju emocije na sceni, a publika na to reaguje na isti način ili slično[18]. Prema mišljenju Basegmezove, Kristi Mur (Christy Moore), jedan od najpoznatijih irskih muzičara, pravi je primer nekoga ko želi da bude prisutan “ovde i sad” prilikom nastupa na sceni. “On želi da pruži istinski utisak i ekspresiju na sceni, i da pokaže da pevanje dolazi iz dubine njegove duše”.[19] Pravi emocionalni angažman na sceni je mnogo cenjen, ali, kako Besagmezova ističe, nije uvek neophodno izraziti istinite emocije, već ostaviti veorodostojan utisak.[20] Možda je jedan od razloga za dvostruku pobedu Logana upravo emocionalni angažman na sceni i prezentacija identiteta irskog čoveka kroz standardnu pop baladu.

Može se zaključiti da pobedničke pesme Džonija Logana imaju kolektivni evropski identitet, a da se ono što je nacionalno (irsko) može iščitavati u odabiru žanra i tekstualnom delu balada – s obzirom na to da je “romantična slika Irske” deo njihovog kulturnog porekla. Emocionalnost irskog građanina predstavljena kroz Loganova ekspresivna izvođenja, doprinela je uspešnom izlaganju pesama “globalnog irskog” (evropskog) identiteta na sceni festivala za Pesmu Evrovizije.

(Rad je pisan tokom master akademskih studija muzikologije, pod mentorstvom prof. dr Vesne Mikić u okviru Žan Mone modula: „Muzički identiteti i evropska perspektiva: interdisciplinarni pristup“.)

Literatura:

Basegmez, Virva, Irish Scene And Sound. Identity, Authenticity and Transnationality among Young Musicians, Department of Social Anthropology, Stockholm University, Stockholm, Doctoral Dissertation, 2005.

Bohlman, Philip, Focus: Music, Nationlisam, and the Making of the New Europe, second edition, Routledge, New York, 2011.

Delanty, Gerard, Making of Post-Western Europe, Thesis Eleven, 72, 2003, 8–25.

Delanty, Gerard, Chris Rumford, Rethinking Europe. Social Theory and the implications of Europeanization, Routledge, New York, 2005.

Internet stranice:

http://johnnylogan.com/biography/

https://en.wikipedia.org/wiki/Johnny_Logan_(singer)

http://escserbia.com/2012/10/09/irska-evrovizijska-bajka/

[1] Rođen je 1954. godine u Melburnu. Njegov otac je bio čuveni irski tenor Patrik O’ Hagen (Patrick O’Hagan). Porodica se vratila u Irsku kada je Logan imao tri godine. Naučio je da svira gitaru, počeo sa komponovanjem svojih pesama kada je imao trinaest godina, a profesionalnim pevanjem se bavi od četrnaeste godine. Godine 1977. igrao je Adama u irskom mjuziklu Adam i Eva. Up. sa: http://johnnylogan.com/biography/

https://en.wikipedia.org/wiki/Johnny_Logan_(singer)

[2] Evropski identitet je pitanje kolektivnog identiteta, i kao takav nije daleko od pitanja nacionalnog identiteta. Identitet se javlja samo u odnosu prema društvenoj akciji i procesualan je ili konstruisan. Granice između identiteta su fluidne – mesto su spora i pregovora. Up. sa: Gerard Delanty, Chris Rumford, Rethinking Europe. Social Theory and the implications of Europeanization, Routledge, New York, 2005, 54.

[3] Philip Bohlman, Focus: Music, Nationalisam, and Making of the New Europe, second edition, Routledge, New York, 2011, 216.

[4] http://escserbia.com/2012/10/09/irska-evrovizijska-bajka/

[5] http://escserbia.com/2012/10/09/irska-evrovizijska-bajka/

[6] Gerard Delanty, Making of Post-Western Europe, Thesis Eleven, 72, 2003, 14.

[7] Virva Basegmez, Irish Scene and Sound. Identity, Authenticity and Transnationality among Young Musicians, Department for Social Anthropology, Stockholm University, Stockholm, Doctoral Dissertation, 2005, 2.

[8] Isto.

[9] Up. sa: http://johnnylogan.com/biography/

[10] Logan je bio toliko uzbuđen da nije mogao da otpeva visoke tonove pred kraj pesme u pobedničkom izvođenju, umesto toga uzviknuo je: „I love you, Ireland!“ – poklič koji je ponovio sedam godina kasnije. Up. sa: https://en.wikipedia.org/wiki/Johnny_Logan_(singer)

[11] Up. sa: Isto.

[12] Obradili su je mnogo izvođači, a postoji obrada pod nazivom Don’t cry,  sa belgijskim reperom Kejom Stajlsom, u kojoj sam Logan izvodi refren u nešto bržem tempu nego u tradicionalnoj verziji. Up. sa: https://en.wikipedia.org/wiki/Johnny_Logan_(singer )

[13] Virva Basegmez, nav. delo, 7.

[14] Isto.

[15] Basegmezova piše o devedesetim godinama prošlog veka, ali se konstatacija može šire shvatiti i „preneti“ i na osamdesete godine. Up. sa: Isto, 246.

[16] Isto.

[17] Isto, 222.

[18] Isto.

[19] Isto, 223.

[20] Isto.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s