Музиколошка истраживања

Балет „Стварање света“ Даријуса Мијоа

Даријус Мијо (Darius Milhaud, 1892-1974) је један од најзначајнијих савремених композитора који је припадао Француској шесторки, а био је активан и као музички писац, организатор концерата и извођач савремене музике. Његов опус је један од највећих у читавој историји музике (преко 450 дела), а различите делатности којима се бавио утицале су на неокласицизам у његовим делима. Балет „Стварање света“ инспирисан је афричким митом са истом тематиком. Весна Микић истиче да у овом делу својеврсна синтеза џеза и класичног указује на симулацију мелодијских и хармонских образаца џез музике, што се јасно увиђа у инструменталном саставу сачињеном од 17 инструмената, са клавиром и саксофоном на „месту“ виоле. На стварање овог дела утицала су различита Мијоова животна искуства, а који су утицаји били најпресуднији биће изложено у даљем току.

преузимање
Фотографија је преузета са интернета.

Даријус Мијо је први пут чуо џез музику у Лондону 1919. године и тада је одлучио да инкорпорира џез у камерна дела. Роберт Фалон (Robert Fallon) пише да џез у тадашње време није био признат у Америци, док су у Европи регтајм, блуз и америчка плесна музика фасцинирали модерне композиторе. Године 1922. Мијо је отишао у САД, где је користио сваку прилику да чује џез и пронађе инспирацију за балет „Стварање света“ – који је премијерно изведен у Паризу 1923. године, а десет година касније изведен је и у Америци.

Овај балет често се дефинише као један од „модернистичких похода“ на џез. Фалон истиче да је композитор имао сасвим другачији приступ џезу и разумевао га је са културалне тачке гледишта. Хулио Морено Гонзалес-Еплинг (Julio Moreno Gonzales-Appling), у складу са претходн наведеним, описује какав је био идентитет џеза у раном двадесетом веку. Наиме, он наглашава да су почетком прошлог века европски композитори трагали за новим приступима музици и усвајали њима непознате звукове других култура. У исто време у Америци су у џез инкорпорирани елементи регтајма, блуза, плесне музике и западне класичне традиције. Критичари су идентификовали џез само на основу ефеката и одређених елемената, а синкопирање, импровизација, широка колористичка палета и карактеристичан хармонски језик указивали су на главне аспекте џеза.

Мијоово путовање у Бразил пружило му је могућност да проучава бразилску популарну музику и културу. Oво му је такође омогућило сједињавање сопственог стила са неким другим, што се подударало и са интересовањем за полифонију. Након заокупљености атмосфером и звуковима Бразила, Мијо је дошао у САД да проучи идиом џеза. Гонзалес-Еплинг наглашава да је процес истраживања и настојања да разуме џез у свим његовим видовима био јединствен међу европским уметницима његове генерације. У САД је стигао у јануару 1922. године и остао неколико месеци. Током тог периода имао је могућност да чује мноштво варијанти џеза. Интересантно је саопштење Мијоове супруге Медлин, у ком је истакла да је композитор након повратка из Америке непрестано слушао плоче које је донео и да му је то била припрема за коришћење џез елемената у балету „Стварање света“. Главни сарадници за овај балет су: писац Блејз Сендрарс (Blaise Cendraras) који је написао сценарио, плесач и кореограф Жан Борлин (Jean Borlin) и сликар Фердинанд Легер (Ferdinand Leger) који је дизајнирао костиме и сценографију.

„Стварање света“ је подељено на шест делова: Увертира, Хаос пре стварања, Постепено ишчезавање таме, стварање дрвећа, биљака, инсеката, птица и животиња, Плес стоврених бића – Стварање мушкарца и жене, Страст мушкарца и жене, Пољубац мушкарца и жене – Кода. Роберт Милер (Robert Ward Miller, Jr.) указује да је увертира изведена са спуштеним завесама јер је фокус усмерен на извођење музичког ансамбла. Легерова кубистичка поставка представља три афричка божанства која гледају у празнину пре стварања света. Три бога – Нзаме, Мбере и Нква – посматрали су хаос пре стварања, док су „нервозне“ фигуре у клавирској деоници осветљавале скоковиту џез фугу. На описан начин, Милер одлично објашњава како се одвија сам увод дела, а хармонија и нова тема коју доноси други став репрезенти су „постепеног ишчезавања таме“, са повратком соло саксофона из увертире. Блуз тема у деоници обое потврђује божанску креацију, а наступи хорне се повезују са позивом биљкама и животињама на плес. Трећи став је живахан, синкопирани плес бића са градацијом која кулминира у деоници тромбона. Паскал де Грут (Pascale de Groote) описује: „Сцена је била препуна створења, вештица, предмета, инсеката, мајмуна, птица… Створења су оживели плесачи који су били комплетно маскирани у костимима. Повремено су извођачи носили тешке предмете да би изгледали мање људски и да би постали покретне скулптуре… Акција на сцени је трајала константно. Није била само проузрокована покретима фигура, већ и ефектима таме и светлости – стога никада читава сцена није била осветљена“. Плeс ових створења прекинут је соло деоницом обое, а њен нови соло означавао је стварање првог човека и жене. Обоа је представљала глас богова, а „блуз је био њихов језик“. Језик мушкарца и жене различит је од језика божанстава, а приликом описивања страсти Мијо користи реминисценцију на увертиру која се јасно слушно уочава.

Роберт Милер констатује да је Мијо помоћу инструментације, ритма, мелодије, хармоније и форме обезбедио „џез утисак“ у балету. Важно је узети у обзир Мијоов предговор партитури: „Ово дело треба да буде изведено према инструментацији која је дата у партитури, без удвајања гудачких инструмената“. Композитор се надао да ће бити будућих извођења његовог дела на разним локацијама и са различитим поставкама, а дело неће садржати никакве акордске промене које би биле отворене за импровизоване соло наступе одређених инструмената. Мијо је желео елементе какофоније, а не тачну прецизност „белог џеза“. Јасно је намеравао да дувачки инструметни буду најзаступљенји у балету.

Алт саксофон има водећу улогу, клавир је ритмичко-перкусивна подршка – слично ритам пијанисти у џез бенду. Виолине само једном уводе нов тематски материјал у уводу трећег става, а у осталим деловима композиције имају исту улогу као клавир. Ово се може закључити и за деоницу виолончела у којој се изводи четврта тема увода првог става. Ипак, не може се рећи да гудачки инструменти и клавир немају важан мелодијски материјал. Мијо је „рекреирао компликовану перкусиону секцију коју је изводио човек у Харлему“.  Композитор је истакао: “ У „Стварању света“ сам стекао шансу да употребим елементе џеза којима сам посветио дуготрајно проучавање. Употребио сам исти оркестар који је коришћен у Харлему, седамнаест соло инструмената, и успео сам да и путем огромне употребе џез стила пренесем чисти класични осећај“. Ова изјава изванредно описује читаву композицију, која одише џез елементима, али је „упакована“ у класично рухо. Блуз мотиве изводе француска хорна, виолончело, обоа и флаута – инструметни који нису уобичајени за извођење џез музике.

Закључује се да је Мијо искористио све начине да допринесе аутентичности самог дела и да одржи оригиналност џез елемената, али „замаскирану“ и  издање класичне европске традиције. Инструментација је с једне стране допринела јасном слушном уочавању џез елемената, док је са друге стране одсликала актере и дешавања афричког мита стварања света. Мијоова путовања су на одличан начин утицала на креирање целине балета, управо због композиторовог детаљног упознавања са свим аспектима џеза.

 Избор литературе:

1. Gonzales-Appling, Julio Moreno, The ox in the concert hall: Jazz identity and La création du monde, A thesis submitted to the Graduate College of Bowling Green State University in partial fulfillment of the requirements for the degree of Master of Music, December 2007.
2. Mikić, Vesna, Lica srpske muzike: neoklasicizam, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju, 2009.
3. Miller, Robert Ward Jr, Darius Milhaud’s La création du monde: The conductor’s guide to performance, A thesis submitted in partial fulfillment of the requirements for the Doctor of Musical Arts degree in the Graduate College of The University of Iowa, December 2011.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s