Музиколошка истраживања

Утицај руске традиције и оријентализма на оперу „Славуј“ Игора Стравинског (2)

*Текст представља краћу верзију мог рада објављеног у зборнику Музички идентитети и европска перспектива 2: Интердисциплинарни приступ, Музиколошке студије: електронска издања, Београд, Факултет музичке уметности, 2017.

С обзиром на то да је осим утицаја руске традиције, утицај оријентализма, то јест евоцирање кинеске традиције, присутно у одређеним деловима опере, Ангела Канг пише да је употреба кинеских елемената реалтивно неистражена у контексту музике и обично је изолована као феномен осамнаестог века који се карактерисао употребом декоративних кинеских мотива и концепата у западној уметности, порцелану, намештају и архитектури. Кангова анализира на које начине је Запад конфротирао, репрезентовао и прилагодио „кинеску разлику“ у музици. Већ у осамнаестом веку европски музички театри били су инспирисани Кином. Дела Дебисија и Де Фаље (Manuel de Falla) била су инспирисана носталгичним и утопијским кинеским пејзажима. Постоје различити приступи у интеракцији музичког дела са мноштвом интелектуалних и емотивних одговора на сусрет Запада са Кином током важних социјалних, политичких и историјских догађаја.

Продукт западне фасцинације Кином је комплексан феномен који је започео у четрнаестом веку и имао је различите манифестације које су се јављале у континуитету. Кангова указује да се овај феномен може схватити на четири начина: 1) као западни феномен – Хју Онор га описује као експресију европске визије Кине; 2) као декоративни систем који може бити примењен на многе уметничке форме; 3) овај декоративни систем понекад евоцира визуалне или аудитивне утопијске појмове кинеске паторале; 4) оваква уметничка дела су постала модерна и висока маркетиншка роба широке потрошње.

Описујући различите аспекте примене кинеских елемената, Ангела Канг истиче да дизајн кинеске шољице за чај одликују интригантно плави и бели мотиви и асиметрична форма. Детаљнија анализа шољице, према мишљењу Кангове, као и поглед на кинески пејзаж са дрвећем, пагодама, водопадима и људима – пружа слику идиличне, утопијске пасторале. Ауторка подсећа да је кинеска шољица била другачија од било чега другог произведеног у Европи и европско племство је поседовало ове вредне раритете. Мишел Фуко је писао о репрезентацији идеолошког и утопијског пејзажа који је материјализован у овој шољици. Поседовање шољице значило је поседовање „малог прозора са погледом на Кину“. Употребна функција била је испијање чаја, а управо чај је довео Кину у срце Европљана.

Све поменуто је важно имати на уму, јер Стравински у Славују демонстрира како кинески декоративни стил не мора само да се користи за емотивне, крхке или разигране музичке ефекте, већ и за „ритуалне, драматске и бруталне архетипе кинеског дворца“. Славуј подсећа на идеале осамнаестог века, које Стравински посматра као додатну димензију егзотицизма, због своје историјске, али и географске удаљености.

Модернистички приказ осамнаестовековног кинеског дворца са „етикетом бизарности“ најупечатљивије се увиђа у екстравагантном и отвореном кинеском стилу Кинеског марша у другом чину. Смештен је у симболичкој порцеланској палати, а сценограф Александар Беноа распоредио је најдекоративније и најспектакуларније визуелне елементе како би призвао, према речима Кангове, „барокно богатство кинеског дворца, етикету бизарности и хиљаде малих звона и фењера“. Према упустствима за сценографију, када Кинески марш дође на ред – завесе се полако подижу да открију „порцеланску палату кинеског цара, фантастичну архитектуру и свечану декорацију са светлима у изобиљу“: Закључује се да је колоратурна шема плаве и беле боје изведена на основу популарног кинеског порцелана.

Кангова указује да је сарадња са Беноом била изузетно важна за Стравинског. У својим мемоарима, композитор је написао: „сценски, захваљујући Александру Бенои који је дизајнирао костиме и сценске елементе, то је било најлепше од свих мојих раних радова са Дјагиљевим“. Управо оваква сценска поставка и музика утицали су на успешност опере.

Кангова истиче да Кинески марш „почиње галантно, са декламаторним фанфарама, пентатонским мотивима, перкусивним ударцима, и на крају доводи до правог примера деликатне и механичке „кинеске фигуре““:Ауторка даље исправно указује да се у следећем музичком тренутку цео оркестар редукује на две флауте, хорну и арпеђирану клавирску пратњу, што даје ефекат звука звона. Наставак музичког тока је изразито перкусиван и пентатонски – клавирска пратња, гудачки инструменти и две харфе. Сонорност налик звону додатно је појачана мелодијом у деоници челесте, а са пратњом мандолине и харфе. Честе промене метра утичу на драматизацију музичког тока. Кангова констатује да пажљиво одређена инструментација, брзе промене метра, као и специфични ритам доприносе утиску “грациозног нереда“ који се може упоредити са акустичним кинеским инструментима. Ови звукови требало би да доприносу утиску механичности, а то се постиже и цикличним понављањима у музичком току.

Године 1928. Луј Лалој (Louis Laloy) сугерише да је инструментална боја Кинеског марша оно што ствара импресију звона, бубњева и гонгова. Арман Шварц констатује да се у неколико модернистичких дела „кинеско користи као параван за механичко“, а добар пример је, осим Славуја, Парада Ерика Сатија (Eric Satie) – тачније речено, музичке карактеристике лика кинеског мађионичара у овом делу. Ознака „la machine chinoise” не означава само репетитивни и звук „налик звону“, већ подразумева музичке импулсе који воде ка апстракцији и дехуманизацији субјекта.

Способност Славуја да очара је увећана и изложена у другом чину. Након какофонског Кинеског марша – контрастни звук Славуја одушевљава – то је колоратура без пратње која оставља без речи. Егзотичност и неизрецивост птице приказана је у хроматској вокализи без речи – импровизација прво фасцинира присутне, и води их у стање потпуног спокоја. Каролин Абејт (Carolyn Abbate) пише: “Чист глас захтева моменталну пажњу (и нашу и пажњу оних на сцени) у пасажу који је шокантно огољенији од других звукова“. Она додаје да у опери ретко чујемо глас који је и без пратње и без текста – а када га чујемо (у вокалним каденцама типичним за италијанске арије нпр) сонорност је узнемиравајућа, можда зато што вокализирање тако фокусира наше чуло на певајући глас. Закључује се да у овом одломку опере звучност није узнемиравајућа, чак напротив – изузетно је умирујућа.

До краја арије постоји још једна вокална каденца која има узнемиравајућу сонорност на крају. Нељудски звук Славуја, неприродна цика досеже до веома високог тона. „Звук попут стакла пролама се у гудачима и наставља са кулминацијом до фасцинирајућих, али узнемиравајућих звукова“ – увиђа Кангова, а њена констатација се чини тачном након преслушавања тог дела опере. Како Абејтова сугерише, моменти попут овог су заиста заносни, нарочито што се  изолација вокалног звука поставља као централна. Фетишизација гласа као чистог звука је повезана са причањем приче за кинеског цара – „глас диве је објекат за себе“. Чистоћа и емоционалност, представљене од стране иконичког Славуја, једине су ствари које имају моћ да спасу цара од умирања.

Ханс Кристијан Андерсен је, у својој бајци о такмичењу између стварног славуја и играчке на навијање, имао на уму механичку верзију из дворца јапанског цара; а такве бајке су помогле да се „створи трајна асоцијација између Оријента и света чисте лукавости“. Данијел Олбрјат (Daniel Albright) истиче да је интересантно то што Андерсенова бајка и либрето опере јасно показују да је патос правог славуја вредан већег дивљења од бездушног цвркутања механичког славуја, а музика Стравинског „изгледа да тврди супротно“.

Андерсенов Славуј је привлачио многе генерације читалаца, али, према мишљењу Гилен Вуд (Gillen D’Aray Wood), Стравински у музичкој адаптацији приче одбацује „народску једноставност и романтичарски бајковити крај“; „преферирам музичку кутију на славују“ – признао је Стравински, и у партитури Песма славуја, балету (изведеном на основу опере) који је писао за Дјагиљева, није направио јасну разлику између песме стварне и вештачке, механичке птице. Вудова пише да је „одушевљено прлазио кроз виртуозну оркестарску палету богату механичким мотивима, у музици која је пуна каденци, вокализа и мелизама свих врста“. Уместо да брани права природе од технологије – славујеву виртуозну једноставност од ривалове површне виртуозности – балет Стравинског слави неопходну дистанцу између природе и свих уметности. Стравински је говорио да је његова музика, не мање од Андерсенове приче, ближа делима механичке птице него било којој славујевој песми. Он је славуја учинио историјским и денатурализовао га је. Према мишљењу Елизабете Лич (Elizabeth Eva Leach), живот и природа су репрезентовани природним инструментом – гласом, са одређеном врстом слободе.

На основу свега, може се закључити да је опера Славуј комплексно дело, са различитим стилистичким оријентацијама. Почевши од позног романтизма у првом чину, па до паганског експресионизма, Стравински показује различите начине представљања стварног и механичког славуја. Утицаји руске традиције најјасније се увиђају у карактеристикама контрастних ликова, тачније у претежно романтичарској поставци лика Славуја и оријенталистичким епизодама везаним за ликове из кинеског дворца и механичког славуја. Стога, и сам утицај оријентализма може се повезати са руском традицијом, то јест употребом оријенталистичких елемената у руским националним операма – ако узмемо у обзир одређене делове у Глинкиним операма. Неке музичке одлике Славуја могу се повезати и са делима Римског-Корсакова, попут Шехерезаде са којом је сам Стравински упоредио своју оперу. Поред свега поменутог, и сам процес стварања сценарија везан је за студентска окупљања код Стравинсковог ментора, а либретиста Белски је имао значајног утицаја на стварање опере. Беноова сценска поставка одлично је одговарала музичком току опере и на изванредан начин је допринела стварању атмосфере осамнаестовековног кинеског дворца.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s