Едукативни кутак, Историја музике

Неокласицизам у Русији XX века и стваралаштво Сергеја Прокофјева

Доминантна карактеристика европске уметности четврте деценије је окренутост друштвеној стварности и инсистирање на социјалном ангажману уметника и уметничког дела. Она је најпотпунији израз добила на једној страни у уметности Совјетског Савеза – у формулацији програма социјалистичког реализма, а на другој, у ангажману надреалиста који су после 1930. надреалистичку револуцију ставили у службу социјалне. Термин социјалистички реализам скован јe у совјетској уметничкој пракси, а његове поставке су добијале постепену формулацију кроз појашњења у периоду од 1930. до 1936. Ипак, сви постулати које је термин подразумевао постојали су у совјетској теорији и пракси и пре овог периода: 1930. година је само година међународне афирмације, а 1936. је година максималног сужења програма у уске оквире – власт је прописивала шта и како треба радити и тиме негирала основне постулате креативног чина. Већ након Октобарске револуције у историји руског народа започиње ново значајно раздобље. Револуција је захватила и уметност и покренула размишљање о решавању два проблема: спречити да уметничко стварање буде доступно само уском кругу људи и омогућити да се у уметности одрази ново друштвено уређење и нова идеологија. Требало је уметност приближити широј публици, као и пронаћи начине уобличења свакодневице у музици. У трећој деценији значајно је деловање такозваних сапутника револуције, који су у музици били окупљени у Асоцијацији савремене музике. Ово удружење обједињавало је совјетске уметнике различитих генерација и оријентација (Мјасковског, Шапорина, Шостаковича, Шебаљина и др). Није имало чврсто конципиран програм, а умерена струја ове организације  представљала је логичан развој традиција „московске школе“ (Чајковског, Тањејева, Глазунова) и у време пролеткултовских жестоких негирања класичних вредности и народне уметности, они су их очували и неговали. Друго удружење у Совјетском Савезу било је Међународно друштво за савремену музику, у чијем стваралаштву је био наглашен антиромантизам, а залагали су се за савладавање модерног музичког писма и извођење савремене европске музике.

Значај делатности „сапутника“ био је огроман: захваљујући њима имамо динамичну слику збивања у совјетској култури. Они су били ангажовани, заинтересовани за своје место у друштву, за револуцију, за новог човека, уверени да његовом преображају води и њихов смели уметнички експеримент.

              Сергеј Прокофјев (1891–1953), један од најзначајнијих руских композитора, још као дечак је почео да компонује (у петој години је написао прва клавирска дела, а у једанаестој и оперу). Са четрнаест година уписао је Петроградски конзерваторијум. Скоро половину међуратног периода провео је у иностранству као истакнути пијаниста и композитор (1918–1932) и вратио се у Совјетски Савез у доба кад је соцреализам постао званична културна политика земље. Композитор је у својој аутобиографској скици указао на компоненте које чине његову уметност. Наиме, он наводи неколико главних „праваца“ и одређене ситуације које су утицале на њихово обликовање: 1) класичан (слушање мајчиних извођења Бетовенових соната, а добија неокласични изглед у сонатама, концертима и Класичној симфонији), 2) увођење нових елемената (сусрет са Тањејевим који га је критиковао због његове „елементарне хармоније“, али и касније трагање за индивидуалним хармонским језиком), 3) токатни елемент (инспирисаност Шумановом Токатом), 4) лирски елемент (Прокофјев описује да је лиризам у делима полако растао и да му је временом посвећивао све више пажње), 5) гротеска (шала, смех, подругивање). Прокофјев гротеску сматра варијацијом претходних обележја, али она ипак има веће значење јер су елементи гротеске успешно наглашени у многим његовим делима.

USSR_stamp_Prokofiev_1981
Фотографија је преузета са интернета.

Написао је више од 130 опуса. Вредне доприносе Прокофјев је дао у области симфоније – седам дела и концертантне музике – пет клавирских концерата, два виолинска и један концерт за виолончело. Такође, значајна су и дела из области клавирске и камерне музике. Велики део стваралачке енергије посветио је музичкој сцени – опери и балетима, а остварио је сарадњу са Дјагиљевим. Писао је и филмску музику, и у сарадњи са Ејзенштајном радио је на филмовима Иван Грозни и Александар Невски. У раним делима Прокофјева преплићу се елементи експресионизма – Друга и Трећа симфонија, опере Коцкар, Огњени анђео, Други клавирски концерт, и неокласицизма – Класична симфонија, клавирске сонате, Трећи клавирски концерт.

Инспирацију за оперу Огњени анђео (премијера 1955) Прокофјев проналази у екпресионистичком роману Бријузова. Радња – истеривање ђавола – је ситуирана у средњи век, и прича је јако слојевита и препуна симболике. Симфонијски слој је самосталан и помоћу њега се тумачи прича. У делу је заступљен пародијски и гротескни третман ликова.

У неокласицизму Прокофјева уочава се ослањање на традицију на линији бечка класика – руски романтизам. Класична симфонија (1916–1917) показује „какву би симфонију Хајдн написао да је живео у двадесетом веку“. Дело је у Де-дуру, садржи четири става, и има класичну уравнотеженост, једноставност и сажетост. У њему се удружују прошлост и садашњост, свет осамнаестог века и Прокофјевљева немирна уметничка емоционалност. Модел који користи је (прет)класични симфонијски циклус. У Петој симфонији (1944) композитор је испевао химну величини и слободи људског духа, очигледно узнемирен због ратних збивања.

Након 1934. године у његовим делима доминира неокласична струја која је оплемењена топлом словенском лириком. То се увиђа у балетима Ромео и Јулија, Пепељуга и Камени цвет. Дело савремене балетске уметности – Ромео и Јулија – инспирисана Шекспировом истоименом драмом, показатељ је дубоког уметничког обликовања љубавних осећаја, њиховог рађања, јачања и спремности на највеће жртве. Компоновано је у три чина са прологом и у овом балету се уочава композиторова способност да једноставним средствима ствара различите догађаје, као и зрелост у проналажењу музичког језика који има обележја савремености и остаје у границама тоналности.

Још нека од значајних оркестарских дела јесу Скитска свита (1914), симфонијска бајка Пећа и вук (1936) за рецитатора и оркестар, коју је писао за младе да би их упознао са звучним карактеристикама оркестарских инструмената, Руска увертира и увертира коју је компоновао поводом отварања канала Волга–Дон. Клавирске композиције су бројне: девет клавирских соната, од којих се у најуспешније убраја седма – Стаљинградска соната, циклуси Сарказми (1912–1914), Несталне визије (1915–1917; пуне оригиналних идеја, Прокофјев смело залази у подручја дисонантних склопова, политоналности, живе модулативности) и Приче старе баке (1918) које сведоче о развоју лирске црте. Прокофјев је компоновао кантате и ораторијуме, од којих се посебно истичу Кантата о двадесетогодишњици Октобарске револуције (1937), Здравица (1939), Прича о дечаку који је остао непознат (1944) и ораторијум На стражи мира (1950). Осим поменутих опера, издвајају се и опере Магдалена (1911–1913), Заљубљен у три наранџе (1919) и Рат и мир (1941–1942).

Прокофјев је поседовао изузетну инвенцију, нарочито мелодијску и с обзиром на то да је био снажна стваралачка личност, сва своја стилски разнолика остварења прожео је дахом своје индивидуалности. За њега је прошлост општа, имагинарна инспиративна основа – од које он полази као стваралац свог века.

Избор литературе:

Соња Маринковић, Историја музике за III и IV разред средње музичке школе, Београд, Завод за уџбенике, 2003; Josip Andreis, Historija muzike,drugi svezak, Zagreb, Školska knjiga, 1966; Vesna Mikić, Lica srpske muzike – neoklasicizam, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju, 2009; Dušan Plavša (ur), Muzička umetnost, Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja, Beograd, Interpres, 1972.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s